Србија се први пут, кроз такозвани приватни пласман обвезница (привате бонд плацемент), задужила за 500 милиона евра.

Задужење је реализвонао 14. јула, а стручњаци оцењују да је реч о највећем пласману овакве врсте неке државе региона централне и источне Европе у периоду дужем од деценије.

Ово је, такође, и први пут да се Србија опредељује да на овај начин пласира своје хартије од вредности.

Ко је купац ових српских обвезница – није познато.

Доступни подаци казују да је реч о хартијама које на наплату доспевају у јулу 2032. године, а купонска стопа је 4,75 одсто.

Берзански аналитичар и главни брокер друштва Моментум Ненад Гујаничић казао је да је ово задуживање прилично неуобичајено „и вероватно први пут да се Србија овако задужује по ад-хоц принципу“.

„Поготово у условима што је Србија недавно имала велике емисије еврообвезница“, истакао је Гујаничић.

Приватни пласман, како је објаснио, представља директно прикупљање капитала, односно емисију која се спроводи тако што се емисија прода унапред познатом купцу.

„Овај начин прикупљања капитала се користи када се жели добити на времену, али је обично нешто скупљи с обзиром да се прескачу уобичајени кораци у класичном прикупљању капитала на међународном тржишту“, навео је он.

Јавни дуг Србије, према последњим доступним подацима Управе за јавни дуг на дан 14. јул 2026. године, износи 4.850.813.863.181 динар (прелиминарно стање), што по средњем курсу износи 41,3 милијарде евра.

Према Европској комисији, приватни пласман обвезница подразумева пласирање обвезница унапред одабраним инвеститорима и институцијама, уместо путем јавне понуде, једном или мањем броју институционалних инвеститора.

Ова техника се, према наводима Европске комисије, обично користи за пласирање малих износа (до 300 милиона евра) код једног или више институционалних инвеститора.

У прошлости је Комисија углавном користила овакав вид пласмана обвезница за трансакције у оквиру свог програма макрофинансијске помоћи.

Извор: Бета