Више удружења грађана и појединаца подржало је данас иницијативу Еколошког устанка да се вода, као природно богатство од стратешког значаја, стави под посебну уставну заштиту.

Међу удружењима која су пружила подршку иницијативи су Здраво друштво, Народна мрежа, Српски национални форум и Српски демократски савез.

Председник Еколошког устанка и народни посланик Александар Јовановић Ћута истакао је да Србија „нема већег националног и друштвеног интереса, него да покаже да брине о својој будућности“.

„Две трећине света скапава од жеђи. Ми још увек нисмо жедни, али то нам куца на врата“, рекао је Јовановић на конференцији за медије „Вода – заштићено добро у Уставу“.

Додао је да ће притисак на природне ресурсе Србије бити све већи.

„Сваки дан смо на терену. Борба ће се наставити“, рекао је Јовановић.

Он је поздравио бившег министра Горана Тривана за којег је рекао да је „једини који је нешто урадио кад је у питању заштита природе“.

„Ако ће нешто да уједини и дигне људе на побуну, то је екологија“, поручио је Јовановић.

Народна посланица Еколошког устанка Данијела Несторовић рекла је да постојећи Устав, поред тога што гарантује право на здраву животну средину, не препознаје право на здраву и пијаћу воду.

„Последњих година постоји све већа забринутост грађана због загађења воде, прекомерне експлоатације природних ресурса, недостатка транспарентности у управљању водним ресурсима и могућности да интерес приватног капитала буде стављен испред јавног интереса“, навела је Несторовић.

Истакла је да је приступ пијаћој води основно људско право, те да је неопходно да Србија уставом гарантује посебну заштиту вода, право грађана на здраву и доступну пијаћу воду и обавезу државе да штити водне ресурсе у јавном интересу.

„У Србији већ сада имате грађане који немају пијаћу воду, 80 одсто изворишта пијаће воде се налази под страним капиталом, односно користи се приликом концесије са могућношћу продужетка на сваких пет година, што би евентуално могло да значи и право коришћења воде у трајању од 90 година. То је, практично, узурпација“, поручила је Несторовић.

Она је навела да је Еколошки устанак 8. јуна предао свим опозиционим и владајућим странкама, цивилном сектору и студентском покрету иницијативу да се Уставом гарантује право на здраву и пијаћу воду, међутим нису сакупили довољан број потписа народних посланика како би та иницијатива ушла у скупштинску процедуру.

Бивша министарка здравља Даница Грујичић рекла је да је контрола над водама у Србији регулисана Правилником о хигијенској исправности воде за пиће који доноси министарство здравља и који мора да буде усаглашен са пет различитих закона.

Навела је да у Војводини подземне воде садрже велике концентрације арсена, амонијака и мангана, истичући да то може да доведе до различитих болести, укључујући аутоимуне и малигне.

„Микробиолошка неисправност најчешће погађа сеоске водоводе и индивидуалне бунаре, док су градски водоводни системи, попут београдског, генерално под добром микробиолошком контролом“, истакла је Грујичић.

Додала је да у водоводном систему Србије велики проблем представљају дотрајале цеви чија је замена, како је рекла, апсолутно неопходна.

Професор Шумарског факултета Ратко Ристић истакао је да је Србија међу најгорим државама у Европи када је реч о биодиверзитету, умирању од болести које су повезане са загађењем ваздуха, по уништењу зелених површина и негативним ефектима климатских промена.

Он је нагласио да је „једна од највећих заблуда“ да је Србија богата водним ресурсима.

„Најсиромашнији смо на Балкану и наше површинске воде су у приличној мери лошег квалитета. Београд, као један од ретких великих европских градова, нема систем за пречишћавање отпадних и фекалних вода“, рекао је Ристић.

Додао је да би сви требало да подрже иницијативу Еколошког устанка јер је реч о, како је навео, егзистенцијално важној иницијативи која треба да буде усвојена у Скупштини Србије.

Извор: Бета