Рекордан ниво физичког насиља над новинарима и новинаркама, претњи смрћу и кампања блаћења на интернету, укорењена некажњивост и чврста политичка контрола над медијским простором – слобода медија у Србији налази се у све дубљој кризи, док се простор за рад независног новинарства убрзано сужава, упозорава Европска федерација новинара (ЕФЈ).
Европска федерација новинара (ЕФЈ), заједно са партнерима из иницијативе Медиа Фреедом Рапид Респонсе (МФРР) и Платформе Савета Европе за безбедност новинара, данас представља извештај који приказује погоршање стања медијских слобода и безбедности новинара и новинарки у Србији, објавио је НУНС прецизирајући да је извештај резултат међународне мисије у Београду, спроведене у марту 2026. године.
„Током 2025. године у Србији је забележено 209 случајева кршења слободе медија, што је више него двоструко у односу на 84 случаја документована 2024. године, при чему је погођено 359 медијских радника и медијских организација. Закључно са 16. јуном 2026. године, од почетка године евидентирано је 100 случајева, који су погодили 170 медијских радника“, наводи се у извештају ЕФЈ.
Од смртоносног урушавања надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду у новембру 2024. године, које је покренуло највеће протесте у историји Србије, број напада на новинаре и новинарке који извештавају са демонстрација нагло је порастао, указује ЕФЈ. Органи за спровођење закона, како се додаје, не само да нису успели да заштите новинаре и новинарке, већ су полицијски службеници све чешће и сами били починиоци напада. Од 2025. године документовано је најмање 38 полицијских напада на новинаре и новинарке.
„Криза далеко превазилази питање физичке безбедности. Стратешке тужбе против учешћа јавности (СЛАПП) и даље представљају озбиљну претњу извештавању у јавном интересу. Према подацима ЦАСЕ коалиције за 2025. годину, Србија се налази на трећем месту у Европи по броју СЛАПП тужби. Додатни застрашујући ефекат на рад новинара и новинарки производи и чињеница да је увреда и даље криминализована“, истиче ЕФЈ.
У извештају се упозорава и да је медијски плурализам у Србији под озбиљним притиском. Већински државни Телеком Србија проширио је своје власништво над медијима, додатно учвршћујући провладине наративе у медијском простору. Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) није функционалан више од 18 месеци, због чега је Србија једина земља кандидат за чланство у Европској унији без оперативног регулаторног тела за медије. Координисани напади ботова и употреба шпијунског софтвера, укључујући Пегасус компаније НСО Гроуп, постали су средства дигиталне цензуре усмерене против новинара и новинарки и медијских кућа, наводи се у извештају.
Извор: Н1
