Сви антирежимски фактори и политички субјекти – студентски покрет, опозиционе странке итд., требало би да сачине план у форми свеопозиционог договора о томе шта се ради у времену пре, за време и после избора, а најбоље би било следити корисна и успешна искуства из наше недавне прошлости – 1996. и 2000. године када је оборен “криминални режим Слободана Милошевића, претходник овог данашњег”, поручује бивши премијер Србије Зоран Живковић.
Једну од кључних улога у свим преломним догађајима 1996. (победа тадашње опозиције у великим градовима Србије) и кључну улогу 2000. (победа опозиције на изборима и каснији 5. октобар), наглашава Живковић, имао је са својим сарадницима Зоран Ђинђић, кога се Србија сећа ових дана (23 године од убиства).
Упитан како види актуелну ситуацију у земљи годину дана након најмасовнијег протеста у модерној историји земље (15. марта 2025. на позив студената у Београду се окупило неколико стотина хиљада људи), бивши премијер каже да су студенти инфицирали друштво позитивном енергијом, пробудили можда неке успаване апстиненте тј. будуће гласаче, али да за веће домете и реализацију свих постављених циљева вреди вратити се на оне концепте који су се показали као учинковити.

“За ових 30 и нешто година, имали смо пуно протеста и пуно искустава са демонстрацијама и протестима али су они из 1996. и 2000. имали ефекат и доносили победе. И када је у питању предизборни ниво који је водио до победа, као и постизборни који је водио до очувања тих изборних победа и спречавања изборних крађа. Требало би се сетити управо тих искустава, свега онога што је организовао, радио и предводио (покојни премијер) Зоран Ђинђић. То би требало да буде путоказ и утемељење за даље”, истакао је Живковић.
Када то каже, мисли и на један шири свеопозициони договор свих оних који желе да активно учествују у рушењу овог режима и будућој промени система, а подразумева и све практичне кораке.
“Ту су тактичка знања већ примењена, одлична припрема, добар и квалитетан програм са добрим кандидатима, добра кампања и одлична контрола. Овај режим би, кад би се све побројано урадило, врло лако био прошлост. Зашто се у последњих 10-ак и више година то није дешавало друго је питање, али надам се да су студенти нечим подучили друштво и остатак опозиције, али и да су они сами научили шта и како треба да се ради. Понављам, уз све што је поменуто, до краја године можемо имати промењену власт у Србији на изборима и корачати храбро ка променама. Те промене значе да од једне лепе земље направимо здраву и нормалну државу, јаких институција и одговорних и зрелих појединаца“, поручује Зоран Живковић.
Живковић је био премијер Србије 2003–2004. године, након убиства Зорана Ђинђића.
Симптом/М. М.