Суђење министру културе Николи Селаковићу и још троје окривљених за злоупотребу службеног положаја и фалсификовање службене исправе у случају „Генералштаб“ заказано је за 4. фебруар пред Специјалним судом у Београду, а откривено је шта је министар Селаковић говорио на саслушању у Јавном тужилаштву за организовани криминал, децембра прошле године.
Окривљени министар културе Никола Селаковић наћи ће се на оптуженичкој клупи заједно са директорима Републичког и Градског завода за заштиту споменика културе Гораном Васићем и Александаром Ивановићем, као и секретарком у Министарству културе Славицом Јелачом. Селаковића је Јавно тужилаштво за организовани криминал саслушало децембра прошле године, након што је издат налог за његово довођење јер се није одазивао на позиве тужилаштва, већ је запослене у тој правосудној институцији врађао и омаловажавао на појединим телевизијама блиским режиму.
Селаковић је на саслушању негирао извршење кривичног дела које му се ставља на терет. Подсећања ради, оптужени су раније испричали да су трпели притиске од министра Селаковића, па је тако оптужени Ивановић рекао да га је Селаковић притискао да му достави предлог за укидање заштите зграде Генералштаба, иако Завод за заштиту не поседује надлежност за такав документ.
Међутим, како се може видети у Селаковићевом исказу, он наводи да није тачно да је било коме, па ни окривљеном Ивановићу, наложио да нешто фалсификује.
Према Селаковићевим речима, Закон о посебним поступцима ради реализације пројекта ревитализације и развоја локације у Београду између Улица кнеза Милоша, Масарикове, Бирчанинове и Ресавске у члану 9. став 3. врло јасно каже да је акт објављен у „Службеном гласнику РС“ број 115/05 ништав, и по томе те зграде никада нису имале својство културног добра.
„Природа ништавости производи дејства „еx тунц“ што ће рећи да то својство никада није ни постојало на тим зградама што је утврђено и конкретним Законом, а што понавља аутентично тумачење које је усвојила Народна скупштина 3. децембра текуће године и које је објављено у „Службеном гласнику број 108/25““, наводи се у Селаковићевом исказу.
Селаковић је при томе и током саслушања оптужио Тужилаштво за организовани криминал да учествује у „државном удару“ и у својој одбрани изнео низ увреда на рачун тужилаштва због чега му је изречена опомена због нарушавања реда.
„Такође је изјавио да му је позната садржина писане оставке претходне директорке Републичког завода али му није познато како је навео који су прави разлози за то. На питање из којих разлога је по овом предмету поступала Славица Јелача односно Секретаријат Министарства културе, а не Сектор за заштиту културног наслеђа и дигитализације који је у Министарству културе једини надлежан да поступа у предметима који се тичу непокретних културних добара, окривљени је навео да је разлог за то што је улога Министарства у овом случају била техничке природе, стручне, Републичког завода, техничке Министарства“, наводи се у Селаковићевом исказу.
Селаковић је навео и да у Закону о културном наслеђу стоји да предлог подноси Републички завод за заштиту споменика културе, Влади преко Министарства. Надлежност Секретара Министарства између осталог јесте и сарадња односно комуникација са другим државним органима. Овде је реч била о прослеђивању предлога Влади, то је радио Секретаријат министарства као што иначе ради.
Такође је изјавио да је имао прилике да види и документацију која се односи на утврђивање зграда Генералштаба за културно добро од 2005. године као и документацију везано за Одлуку о утврђивању подручја уз Улицу кнеза Милоша у Београду за просторно културно-историјску целину.
Оваква одбрана окривљеног Селаковића, како се наводи, у супротности је са предложеним доказима наведеним и образложеним у наставку овог Акта.
Кључан датум
Подсетимо, окривљени Селаковић, Јелача, Васић и Ивановић терете се да су у периоду од друге половине маја до краја новембра 2024. године, поступали су супротно Уставу и законима Републике Србије, прекорачујући границе својих службених овлашћења и наносећи штету културном наслеђу Републике Србије.
Иако су по Уставу Републике Србије, Закону о културном наслеђу и Закону о култури били дужни да штите културна добра, окривљени су, свесни да за то не постоје законски услови, предузимали радње са циљем да се зградама Генералштаба у Београду укину својство културног добра, наводи се у оптужном предлогу.
Кључан датум за истрагу био је 10. јул 2024. године, када је министар Никола Селаковић у Министарству културе окупио Горана Васића и Александра Ивановића, у присуству Славице Јелаче, и наложио им да истог дана Министарству доставе акте који би били насловљени као „Предлог одлуке о престанку својства културног добра зградама Генералштаба“.
Циљ је био да се ти акти искористе за израду Предлога одлука Владе о престанку својства културног добра зградама Генералштаба, Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране у Београду и Предлога одлуке Владе о измени Одлуке о утврђивању подручја уз Улицу кнеза Милоша у Београду за просторно културно-историјску целину чији саставни део су и зграде Генералштаба, иако је свима било познато да законски услови нису испуњени.
Афера „Генералштаб“ откривена је хапшењем Горана Васића, који је признао кривична дела која му се стављају на терет.
Крајњи циљ завере био је да се на месту Генералшаба, разореног у НАТО бомбардовању, изгради хотел у оквиру пројекта који је предводио Џаред Кушнер, зет америчког председника Доналда Трампа. У међувремену, Кушнер се повукао из овог пројекта.
Извор: Нова.рс
