Suđenje ministru kulture Nikoli Selakoviću i još troje okrivljenih za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave u slučaju „Generalštab“ zakazano je za 4. februar pred Specijalnim sudom u Beogradu, a otkriveno je šta je ministar Selaković govorio na saslušanju u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, decembra prošle godine.

Okrivljeni ministar kulture Nikola Selaković naći će se na optuženičkoj klupi zajedno sa direktorima Republičkog i Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goranom Vasićem i Aleksandarom Ivanovićem, kao i sekretarkom u Ministarstvu kulture Slavicom Jelačom. Selakovića je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal saslušalo decembra prošle godine, nakon što je izdat nalog za njegovo dovođenje jer se nije odazivao na pozive tužilaštva, već je zaposlene u toj pravosudnoj instituciji vrađao i omalovažavao na pojedinim televizijama bliskim režimu.

Selaković je na saslušanju negirao izvršenje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret. Podsećanja radi, optuženi su ranije ispričali da su trpeli pritiske od ministra Selakovića, pa je tako optuženi Ivanović rekao da ga je Selaković pritiskao da mu dostavi predlog za ukidanje zaštite zgrade Generalštaba, iako Zavod za zaštitu ne poseduje nadležnost za takav dokument.

Međutim, kako se može videti u Selakovićevom iskazu, on navodi da nije tačno da je bilo kome, pa ni okrivljenom Ivanoviću, naložio da nešto falsifikuje.

Prema Selakovićevim rečima, Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između Ulica kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske u članu 9. stav 3. vrlo jasno kaže da je akt objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 115/05 ništav, i po tome te zgrade nikada nisu imale svojstvo kulturnog dobra.

„Priroda ništavosti proizvodi dejstva „ex tunc“ što će reći da to svojstvo nikada nije ni postojalo na tim zgradama što je utvrđeno i konkretnim Zakonom, a što ponavlja autentično tumačenje koje je usvojila Narodna skupština 3. decembra tekuće godine i koje je objavljeno u „Službenom glasniku broj 108/25““, navodi se u Selakovićevom iskazu.

Selaković je pri tome i tokom saslušanja optužio Tužilaštvo za organizovani kriminal da učestvuje u „državnom udaru“ i u svojoj odbrani izneo niz uvreda na račun tužilaštva zbog čega mu je izrečena opomena zbog narušavanja reda.

„Takođe je izjavio da mu je poznata sadržina pisane ostavke prethodne direktorke Republičkog zavoda ali mu nije poznato kako je naveo koji su pravi razlozi za to. Na pitanje iz kojih razloga je po ovom predmetu postupala Slavica Jelača odnosno Sekretarijat Ministarstva kulture, a ne Sektor za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizacije koji je u Ministarstvu kulture jedini nadležan da postupa u predmetima koji se tiču nepokretnih kulturnih dobara, okrivljeni je naveo da je razlog za to što je uloga Ministarstva u ovom slučaju bila tehničke prirode, stručne, Republičkog zavoda, tehničke Ministarstva“, navodi se u Selakovićevom iskazu.

Selaković je naveo i da u Zakonu o kulturnom nasleđu stoji da predlog podnosi Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Vladi preko Ministarstva. Nadležnost Sekretara Ministarstva između ostalog jeste i saradnja odnosno komunikacija sa drugim državnim organima. Ovde je reč bila o prosleđivanju predloga Vladi, to je radio Sekretarijat ministarstva kao što inače radi.

Takođe je izjavio da je imao prilike da vidi i dokumentaciju koja se odnosi na utvrđivanje zgrada Generalštaba za kulturno dobro od 2005. godine kao i dokumentaciju vezano za Odluku o utvrđivanju područja uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu za prostorno kulturno-istorijsku celinu.

Ovakva odbrana okrivljenog Selakovića, kako se navodi, u suprotnosti je sa predloženim dokazima navedenim i obrazloženim u nastavku ovog Akta.

Ključan datum 

Podsetimo, okrivljeni Selaković, Jelača, Vasić i Ivanović terete se da su u periodu od druge polovine maja do kraja novembra 2024. godine, postupali su suprotno Ustavu i zakonima Republike Srbije, prekoračujući granice svojih službenih ovlašćenja i nanoseći štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije.

Iako su po Ustavu Republike Srbije, Zakonu o kulturnom nasleđu i Zakonu o kulturi bili dužni da štite kulturna dobra, okrivljeni su, svesni da za to ne postoje zakonski uslovi, preduzimali radnje sa ciljem da se zgradama Generalštaba u Beogradu ukinu svojstvo kulturnog dobra, navodi se u optužnom predlogu.

Ključan datum za istragu bio je 10. jul 2024. godine, kada je ministar Nikola Selaković u Ministarstvu kulture okupio Gorana Vasića i Aleksandra Ivanovića, u prisustvu Slavice Jelače, i naložio im da istog dana Ministarstvu dostave akte koji bi bili naslovljeni kao „Predlog odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba“.

Cilj je bio da se ti akti iskoriste za izradu Predloga odluka Vlade o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba, Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu i Predloga odluke Vlade o izmeni Odluke o utvrđivanju područja uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu za prostorno kulturno-istorijsku celinu čiji sastavni deo su i zgrade Generalštaba, iako je svima bilo poznato da zakonski uslovi nisu ispunjeni.

Afera „Generalštab“ otkrivena je hapšenjem Gorana Vasića, koji je priznao krivična dela koja mu se stavljaju na teret.

Krajnji cilj zavere bio je da se na mestu Generalšaba, razorenog u NATO bombardovanju, izgradi hotel u okviru projekta koji je predvodio Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa. U međuvremenu, Kušner se povukao iz ovog projekta.

Izvor: Nova.rs