Иако је власт уверавала Међународни биро за изложбе да трошак неће бити већи од 1,3 милијарде, сада је питање само да ли ће план премашити за 50 или више одсто. Као што ће и Национални стадион са пратећом инфраструктуром коштати 1,2 милијарде или два и по пута више него што је обећано

„Првог децембра предајемо кључеве Експа, а до тада морамо да завршимо и одбојкашки центар на Новом Београду, морамо да видимо и шта ћемо за кошаркаше, рукометаше… Трудимо се да платимо све, Звезди и Партизану дајемо огромне новце, а све је то Експо. Градимо и пругу до Експа и од Аеродрома до центра града“, готово у даху издекламовао је председник Александар Вучић у телефонском разговору за ТВ Информер 18. јануара.

За њега је, дакле, све – Експо. Онда и не чуди што је држава у припреме за специјализовану међународну изложбу „Игра(ј) за човечанство“ већ потрошила скоро милијарду и 200 милиона евра, открива Радар. Иако је пре нешто више од пола године Димитри Керкезис, генерални секретар Међународног бироа за изложбе, гостујући у Око магазину рекао да сви трошкови за Експо 2027 не би требало да буду већи од 1,3 милијарде евра. Укључујући и неопходну инфраструктуру.

Вештачко умањивање трошкова

„Никада ми није било предочено, нити сам видео да је Влада Србије представила буџет од 18 милијарди евра за тај догађај“, рекао је Керкезис и поновио да би сума од 1,2 до 1,3 милијарде евра требало да буде довољна и за изградњу пруга и путева који воде до тог комплекса.

Власт у Србији већ је доказала да за њу то ни у ком случају неће бити довољно. До краја 2025. само за Експо из буџета је исплатила 93,1 милијарду динара, а за пругу од Земун Поља до будућег изложбеног комплекса још 24,3 милијарде. То, међутим, није све. У децембру су касу државе за додатне 22,3 милијарде олакшали „објекти“ Б и Е, који су такође део будућег комплекса, али су, како сазнајемо, ти трошкови евидентирани на посебним, а не на збирном рачуну. Да би се, бар вештачки, умањили издаци за Експо.

Ако се на до сада потрошену суму за Експо дода 363 милиона плус 123 милиона, колико је у буџету планирано за ову и наредну годину, као и још 103 милиона за изградњу саобраћајница до тог комплекса, коначни рачун ће се повећати на око 1,8 милијарди евра

Но, када се занемари та финансијска гимнастика, којој је власт склона, само за те три ставке, којих без Експа не би ни било, из буџета је до краја 2025. потрошено 139,7 милијарди динара или 1,2 милијарде евра. Од те суме за сам Експо је у 2024. исплаћен 421 милион евра, а лане 373 милиона, а за пругу од Земун Поља до Аеродрома и Експо комплекса укупно 122 плус 85 милиона. Уз то, први пут у децембру 2025. су се као посебне ставке појавили „објекат Б“ и „објекат Е“, за чију је изградњу из државне касе исплаћено додатних 190 милиона евра.

Колико је власт пред крај године била широке руке сведочи и податак да је само у децембру у велике инфраструктурне пројекте усмерила рекордних 1,47 милијарди евра. Од тога је четвртина или 345 милиона завршило на рачунима предузећа ангажованих за Експо. Појачани капитални издаци су допринели да тог месеца укупни расходи буџета достигну рекордних 3,4 милијарде, уз рекордни дефицит од 1,6 милијарди евра, о чему је Радар писао у прошлом броју. На тај текст реаговао је и министар Синиша Мали. Он је на свом Инстаграм налогу објавио да тај текст „проблематично изводи закључке из изоловане динамике децембарског извршења буџета“.

Шта има, а шта баш нема смисла

„Сезонски образац извршења буџета је такав годинама да се крајем године убрзава реализација уговорених обавеза, нарочито капиталних расхода и других доспелих плаћања. Буџет се оцењује на нивоу целе године и у односу на Закон о буџету који усваја Народна скупштина, притом и сам текст наводи да је годишњи дефицит процењен на 2,3 милијарде евра, што је боље од планираних 2,67 милијарди евра“, написао је Мали.

Иако је лане држава за Национални стадион потрошила само осми део од планиране суме, укупни издаци су већ нарасли на 388 милиона, а са оним што је планирано до 2028. достићи ће 770 милиона евра, док ће додатних 420 милиона коштати изградња пруге од Земун Поља до стадиона у Сурчину

„Наратив у тексту је заснован на издвајања једног месеца (децембра) и на сензационалистичким тврдњама о милионима евра на сат, што није фискални показатељ и не може бити основа за закључке о одговорности фискалне политике… Сезонска динамика извршења буџета је таква годинама уназад да се у последњем кварталу, а посебно у децембру, убрзава реализација уговорених обавеза и плаћања која доспевају до краја фискалне године. То укључује и капиталне расходе, трансфере и друге буџетске ставке које се највећим делом реализују крајем године. Зато децембарски интензитет исплата није индикатор изненадног трошења… Опрезно трошење током године није доказ неконтролисаног трошења у децембру месецу“, поручио је Мали.

Тврдња министра да „опрезно трошење“ до 30. новембра „није доказ неконтролисаног трошења у децембру“, међутим, не негира чињеницу да је власт и пре 1. јануара 2016. потрошила више од 90 одсто новца планираног за припрему Експа. А и не уклапа се у изјаву Керкезеса да је Извршном комитету и Генералној скупштини Међународног бироа за изложбе достављен на увид буџет за Експо 2027 „у распону од милијарду до 1,3 милијарде евра“ и да им једино то „има смисла“.

Коначни рачун премашиће 1,8 милијарди евра

Да ли онда има смисла што ће то „играње и певање“ Србију коштати бар 50 одсто више од те суме? И то под условом да у наредних годину и по дана не потроши ни динар више него што је планирала, што се до сада ниједном није десило, па тешко да ће Експо бити први изузетак. Но, чак и у том случају, 2026. и 2027. је буџетом за Експо планирано 363 милиона плус 123 милиона, а за изградњу саобраћајница до тог комплекса још 60 плус 43 милиона евра. Са до сада исплаћеном сумом то ће коначни рачун повећати на око 1,8 милијарди евра.

Ни „гас до даске“ у последњем није био довољан да се надокнади слаб темпо из претходних 11 месеци, па су се до краја 2025. укупни капитални расходи зауставили на 4,9 милијарди евра и били за 320 милиона мањи од планираних. То, нажалост, не значи да се држава понашала домаћински и да је неке пројекте завршила са мање новца. Напротив

И то без додатног новца за још неки објекат у склопу тог комплекса, као што су „објекат Б“ или „објекат Е“. А ако уз њих постоје и објекти „А“, „Ц“ и „Д“, који ће тек да се граде, то би укупан трошак могло погурати и преко границе од две милијарде евра. Без обзира на то у ком ће месецу држава платити рачуне за те радове.

Уосталом, чак и да је неравномерно трошење јавног новца последица „уобичајених“ сезонских осцилација, као што тврди министар Мали, како је могуће да су у истој години у децембру, кад баш и није идеално време за велике инфраструктурне радове, капитални издаци били чак 10 пута већи него у марту и 6,3 пута већи него у септембру. А у фебруару скоро дупло већи него у мају…

Истине ради, није се власт пред крај 2025. понашала као Деда Мраз или Божић Бата и била издашна само према извођачима радова, ангажованим на за њу очито најважнијем пројекту. Више од 200 милиона евра исплатила је и француској компанији Дасо, од које је за 2,75 милијарди евра наручила 12 борбених авиона рафала.

Но, ни „гас до даске“ у последњем није био довољан да се надокнади слаб темпо из претходних 11 месеци, па су се до краја 2025. укупни капитални расходи зауставили на 4,9 милијарди евра и били за 320 милиона мањи од планираних. То, нажалост, не значи да се држава понашала домаћински и да је неке пројекте завршила са мање новца. Напротив, рокови се стално померају, а у међувремену су трошкови увелико премашили цене уговорене са извођачима радова.

За Национални стадион лане потрошено само 13 одсто планиране суме, али…

Тој уштеди највећим делом допринео је Национални стадион, за који је Закон о буџету за 2025. наменио 18,6 милијарди динара, а потрошено је само око 13 одсто. На страну што је до децембра власт за стадион издвојила једва 100 милиона, а у децембру 24 пута већу суму. То, ипак, не може да отклони утисак да је буџетска инфузија значајно смањена када је власт схватила да радови касне и да свечано отварање Експа, у мају 2027, неће моћи да се уприличи баш на том месту, што је првобитно била Вучићева жеља.

О приоритетима актуелне власти на илустративан начин сведочи и податак да је целе прошле године за нови мост преко Саве у Београду из буџета исплаћено свега 3,2 милијарде, а само у децембру 2,8 милијарди динара усмерила је за градњу – акваријума

Иако је све до децембра био значајно успорен доток новца из државне касе за стадион у Сурчину, он је већ сада скупа играчка, јер је за његову градњу током 2023. и 2024. извођачима радова исплаћено 17,3 плус 25,6 милијарди динара, тако да је до сада укупан трошак већ нарастао на 45,5 милијарди. Законом о буџету за 2026. за стадион је намењено 21,2 милијарде, наредне године 16,4 милијарде, а 2028. још 7,2 милијарде. Све заједно 90,3 милијарде динара или око 770 милиона евра.

И то без пруге од Земун Поља до стадиона. За њу је до краја 2025. исплаћено 24,3 милијарде, а ове и наредне године је резервисано 17 плус 8,2 милијарде. Чак и без накнадних, непредвиђених трошкова, она ће коштати 49,5 милијарди динара или 420 милиона евра. Када се то дода на оних 770 милиона, испада да ће стадион пореске обвезнике коштати скоро 1,2 милијарде евра. Таман колико је потрошено на досадашње припреме за Експо.

За акваријум више пара него за нови мост преко Саве у Београду

О приоритетима актуелне власти на илустративан начин сведочи и податак да је целе прошле године за градњу новог моста преко Саве у Београду из буџета исплаћено само 3,2 милијарде, а Радар сазнаје да је само у децембру 2,8 милијарди динара усмерила за градњу – акваријума. Ту идеју, заједно са делфинаријумом, први је лансирао, а ко други него Вучић, у јуну 2024. Представљајући шта ће све бити део Експа, рекао је да ће код Музеја савремене уметности бити изграђен акваријум, а у оквиру комплекса Експо и делфинаријум.

За ауто-пут од Ниша до Мердара, који је договорен још у септембру 2020, током првог Трамповог мандата, као део Вашингтонског споразума, држава је до данас обезбедила само 25 милиона евра, мање него што је коштао сваки километар Моравског коридора или деонице од Прељине до Пожеге

Можда због акваријума није било пара за финансирање тунела од Карађорђеве улице до Дунавске падине, односно Булевара деспота Стефана у Београду, за који је у 2024. исплаћено 5,9 милијарди, а лане ни динар. А у државној каси није било ни више од 200 милиона динара за ауто-пут од Ниша до Мердара, иако је он био део Вашингтонског споразума, који су у присуству Доналда Трампа, током његовог првог мандата, у септембру 2020. потписали Вучић и тадашњи премијер Косова Авдулах Хоти. Вучић је и пре тога тврдио да је Србија већ од ЕУ обезбедила део новца за тај „ауто-пут мира“, али је од тада до данас за њега држава обезбедила само 25 милиона евра, од чега пре две године око два и по, а лане 1,7 милиона евра.

Поређења ради, више од укупне суме издвојене за ауто-пут од Ниша до Мердара коштао је сваки километар Моравског коридора, за чију је градњу само у децембру 2025. америчком Бехтелу, турској Енки и њиховим подизвођачима исплаћено 42,6 милиона евра, а укупно до сада око 1,9 милијарди евра, што тај пут сврстава убедљиво на прво место најскупљих инфраструктурних пројеката.

Друго место, бар за сада, држи мађарско-српска железница, која је пореске обвезнике до сада коштала нешто више од 1,6 милијарди евра, на трећем је Експо са 1,2 милијарде, четврта је деоница „Милоша Великог“ од Прељине до Пожеге са 962 милиона, а пета брза саобраћајница од Руме преко Шапца до Лознице са потрошених 885 милиона. У догледно време на ову топ-листу свакако ће се пробити Национални стадион, док ће Експо експресно напредовати бар за један, а можда и два степеника. Уосталом, што би рекао председник, „све је то Експо“.

Извор: Радар