Iako je vlast uveravala Međunarodni biro za izložbe da trošak neće biti veći od 1,3 milijarde, sada je pitanje samo da li će plan premašiti za 50 ili više odsto. Kao što će i Nacionalni stadion sa pratećom infrastrukturom koštati 1,2 milijarde ili dva i po puta više nego što je obećano

„Prvog decembra predajemo ključeve Ekspa, a do tada moramo da završimo i odbojkaški centar na Novom Beogradu, moramo da vidimo i šta ćemo za košarkaše, rukometaše… Trudimo se da platimo sve, Zvezdi i Partizanu dajemo ogromne novce, a sve je to Ekspo. Gradimo i prugu do Ekspa i od Aerodroma do centra grada“, gotovo u dahu izdeklamovao je predsednik Aleksandar Vučić u telefonskom razgovoru za TV Informer 18. januara.

Za njega je, dakle, sve – Ekspo. Onda i ne čudi što je država u pripreme za specijalizovanu međunarodnu izložbu „Igra(j) za čovečanstvo“ već potrošila skoro milijardu i 200 miliona evra, otkriva Radar. Iako je pre nešto više od pola godine Dimitri Kerkezis, generalni sekretar Međunarodnog biroa za izložbe, gostujući u Oko magazinu rekao da svi troškovi za Ekspo 2027 ne bi trebalo da budu veći od 1,3 milijarde evra. Uključujući i neophodnu infrastrukturu.

Veštačko umanjivanje troškova

„Nikada mi nije bilo predočeno, niti sam video da je Vlada Srbije predstavila budžet od 18 milijardi evra za taj događaj“, rekao je Kerkezis i ponovio da bi suma od 1,2 do 1,3 milijarde evra trebalo da bude dovoljna i za izgradnju pruga i puteva koji vode do tog kompleksa.

Vlast u Srbiji već je dokazala da za nju to ni u kom slučaju neće biti dovoljno. Do kraja 2025. samo za Ekspo iz budžeta je isplatila 93,1 milijardu dinara, a za prugu od Zemun Polja do budućeg izložbenog kompleksa još 24,3 milijarde. To, međutim, nije sve. U decembru su kasu države za dodatne 22,3 milijarde olakšali „objekti“ B i E, koji su takođe deo budućeg kompleksa, ali su, kako saznajemo, ti troškovi evidentirani na posebnim, a ne na zbirnom računu. Da bi se, bar veštački, umanjili izdaci za Ekspo.

Ako se na do sada potrošenu sumu za Ekspo doda 363 miliona plus 123 miliona, koliko je u budžetu planirano za ovu i narednu godinu, kao i još 103 miliona za izgradnju saobraćajnica do tog kompleksa, konačni račun će se povećati na oko 1,8 milijardi evra

No, kada se zanemari ta finansijska gimnastika, kojoj je vlast sklona, samo za te tri stavke, kojih bez Ekspa ne bi ni bilo, iz budžeta je do kraja 2025. potrošeno 139,7 milijardi dinara ili 1,2 milijarde evra. Od te sume za sam Ekspo je u 2024. isplaćen 421 milion evra, a lane 373 miliona, a za prugu od Zemun Polja do Aerodroma i Ekspo kompleksa ukupno 122 plus 85 miliona. Uz to, prvi put u decembru 2025. su se kao posebne stavke pojavili „objekat B“ i „objekat E“, za čiju je izgradnju iz državne kase isplaćeno dodatnih 190 miliona evra.

Koliko je vlast pred kraj godine bila široke ruke svedoči i podatak da je samo u decembru u velike infrastrukturne projekte usmerila rekordnih 1,47 milijardi evra. Od toga je četvrtina ili 345 miliona završilo na računima preduzeća angažovanih za Ekspo. Pojačani kapitalni izdaci su doprineli da tog meseca ukupni rashodi budžeta dostignu rekordnih 3,4 milijarde, uz rekordni deficit od 1,6 milijardi evra, o čemu je Radar pisao u prošlom broju. Na taj tekst reagovao je i ministar Siniša Mali. On je na svom Instagram nalogu objavio da taj tekst „problematično izvodi zaključke iz izolovane dinamike decembarskog izvršenja budžeta“.

Šta ima, a šta baš nema smisla

„Sezonski obrazac izvršenja budžeta je takav godinama da se krajem godine ubrzava realizacija ugovorenih obaveza, naročito kapitalnih rashoda i drugih dospelih plaćanja. Budžet se ocenjuje na nivou cele godine i u odnosu na Zakon o budžetu koji usvaja Narodna skupština, pritom i sam tekst navodi da je godišnji deficit procenjen na 2,3 milijarde evra, što je bolje od planiranih 2,67 milijardi evra“, napisao je Mali.

Iako je lane država za Nacionalni stadion potrošila samo osmi deo od planirane sume, ukupni izdaci su već narasli na 388 miliona, a sa onim što je planirano do 2028. dostići će 770 miliona evra, dok će dodatnih 420 miliona koštati izgradnja pruge od Zemun Polja do stadiona u Surčinu

„Narativ u tekstu je zasnovan na izdvajanja jednog meseca (decembra) i na senzacionalističkim tvrdnjama o milionima evra na sat, što nije fiskalni pokazatelj i ne može biti osnova za zaključke o odgovornosti fiskalne politike… Sezonska dinamika izvršenja budžeta je takva godinama unazad da se u poslednjem kvartalu, a posebno u decembru, ubrzava realizacija ugovorenih obaveza i plaćanja koja dospevaju do kraja fiskalne godine. To uključuje i kapitalne rashode, transfere i druge budžetske stavke koje se najvećim delom realizuju krajem godine. Zato decembarski intenzitet isplata nije indikator iznenadnog trošenja… Oprezno trošenje tokom godine nije dokaz nekontrolisanog trošenja u decembru mesecu“, poručio je Mali.

Tvrdnja ministra da „oprezno trošenje“ do 30. novembra „nije dokaz nekontrolisanog trošenja u decembru“, međutim, ne negira činjenicu da je vlast i pre 1. januara 2016. potrošila više od 90 odsto novca planiranog za pripremu Ekspa. A i ne uklapa se u izjavu Kerkezesa da je Izvršnom komitetu i Generalnoj skupštini Međunarodnog biroa za izložbe dostavljen na uvid budžet za Ekspo 2027 „u rasponu od milijardu do 1,3 milijarde evra“ i da im jedino to „ima smisla“.

Konačni račun premašiće 1,8 milijardi evra

Da li onda ima smisla što će to „igranje i pevanje“ Srbiju koštati bar 50 odsto više od te sume? I to pod uslovom da u narednih godinu i po dana ne potroši ni dinar više nego što je planirala, što se do sada nijednom nije desilo, pa teško da će Ekspo biti prvi izuzetak. No, čak i u tom slučaju, 2026. i 2027. je budžetom za Ekspo planirano 363 miliona plus 123 miliona, a za izgradnju saobraćajnica do tog kompleksa još 60 plus 43 miliona evra. Sa do sada isplaćenom sumom to će konačni račun povećati na oko 1,8 milijardi evra.

Ni „gas do daske“ u poslednjem nije bio dovoljan da se nadoknadi slab tempo iz prethodnih 11 meseci, pa su se do kraja 2025. ukupni kapitalni rashodi zaustavili na 4,9 milijardi evra i bili za 320 miliona manji od planiranih. To, nažalost, ne znači da se država ponašala domaćinski i da je neke projekte završila sa manje novca. Naprotiv

I to bez dodatnog novca za još neki objekat u sklopu tog kompleksa, kao što su „objekat B“ ili „objekat E“. A ako uz njih postoje i objekti „A“, „C“ i „D“, koji će tek da se grade, to bi ukupan trošak moglo pogurati i preko granice od dve milijarde evra. Bez obzira na to u kom će mesecu država platiti račune za te radove.

Uostalom, čak i da je neravnomerno trošenje javnog novca posledica „uobičajenih“ sezonskih oscilacija, kao što tvrdi ministar Mali, kako je moguće da su u istoj godini u decembru, kad baš i nije idealno vreme za velike infrastrukturne radove, kapitalni izdaci bili čak 10 puta veći nego u martu i 6,3 puta veći nego u septembru. A u februaru skoro duplo veći nego u maju…

Istine radi, nije se vlast pred kraj 2025. ponašala kao Deda Mraz ili Božić Bata i bila izdašna samo prema izvođačima radova, angažovanim na za nju očito najvažnijem projektu. Više od 200 miliona evra isplatila je i francuskoj kompaniji Daso, od koje je za 2,75 milijardi evra naručila 12 borbenih aviona rafala.

No, ni „gas do daske“ u poslednjem nije bio dovoljan da se nadoknadi slab tempo iz prethodnih 11 meseci, pa su se do kraja 2025. ukupni kapitalni rashodi zaustavili na 4,9 milijardi evra i bili za 320 miliona manji od planiranih. To, nažalost, ne znači da se država ponašala domaćinski i da je neke projekte završila sa manje novca. Naprotiv, rokovi se stalno pomeraju, a u međuvremenu su troškovi uveliko premašili cene ugovorene sa izvođačima radova.

Za Nacionalni stadion lane potrošeno samo 13 odsto planirane sume, ali…

Toj uštedi najvećim delom doprineo je Nacionalni stadion, za koji je Zakon o budžetu za 2025. namenio 18,6 milijardi dinara, a potrošeno je samo oko 13 odsto. Na stranu što je do decembra vlast za stadion izdvojila jedva 100 miliona, a u decembru 24 puta veću sumu. To, ipak, ne može da otkloni utisak da je budžetska infuzija značajno smanjena kada je vlast shvatila da radovi kasne i da svečano otvaranje Ekspa, u maju 2027, neće moći da se upriliči baš na tom mestu, što je prvobitno bila Vučićeva želja.

O prioritetima aktuelne vlasti na ilustrativan način svedoči i podatak da je cele prošle godine za novi most preko Save u Beogradu iz budžeta isplaćeno svega 3,2 milijarde, a samo u decembru 2,8 milijardi dinara usmerila je za gradnju – akvarijuma

Iako je sve do decembra bio značajno usporen dotok novca iz državne kase za stadion u Surčinu, on je već sada skupa igračka, jer je za njegovu gradnju tokom 2023. i 2024. izvođačima radova isplaćeno 17,3 plus 25,6 milijardi dinara, tako da je do sada ukupan trošak već narastao na 45,5 milijardi. Zakonom o budžetu za 2026. za stadion je namenjeno 21,2 milijarde, naredne godine 16,4 milijarde, a 2028. još 7,2 milijarde. Sve zajedno 90,3 milijarde dinara ili oko 770 miliona evra.

I to bez pruge od Zemun Polja do stadiona. Za nju je do kraja 2025. isplaćeno 24,3 milijarde, a ove i naredne godine je rezervisano 17 plus 8,2 milijarde. Čak i bez naknadnih, nepredviđenih troškova, ona će koštati 49,5 milijardi dinara ili 420 miliona evra. Kada se to doda na onih 770 miliona, ispada da će stadion poreske obveznike koštati skoro 1,2 milijarde evra. Taman koliko je potrošeno na dosadašnje pripreme za Ekspo.

Za akvarijum više para nego za novi most preko Save u Beogradu

O prioritetima aktuelne vlasti na ilustrativan način svedoči i podatak da je cele prošle godine za gradnju novog mosta preko Save u Beogradu iz budžeta isplaćeno samo 3,2 milijarde, a Radar saznaje da je samo u decembru 2,8 milijardi dinara usmerila za gradnju – akvarijuma. Tu ideju, zajedno sa delfinarijumom, prvi je lansirao, a ko drugi nego Vučić, u junu 2024. Predstavljajući šta će sve biti deo Ekspa, rekao je da će kod Muzeja savremene umetnosti biti izgrađen akvarijum, a u okviru kompleksa Ekspo i delfinarijum.

Za auto-put od Niša do Merdara, koji je dogovoren još u septembru 2020, tokom prvog Trampovog mandata, kao deo Vašingtonskog sporazuma, država je do danas obezbedila samo 25 miliona evra, manje nego što je koštao svaki kilometar Moravskog koridora ili deonice od Preljine do Požege

Možda zbog akvarijuma nije bilo para za finansiranje tunela od Karađorđeve ulice do Dunavske padine, odnosno Bulevara despota Stefana u Beogradu, za koji je u 2024. isplaćeno 5,9 milijardi, a lane ni dinar. A u državnoj kasi nije bilo ni više od 200 miliona dinara za auto-put od Niša do Merdara, iako je on bio deo Vašingtonskog sporazuma, koji su u prisustvu Donalda Trampa, tokom njegovog prvog mandata, u septembru 2020. potpisali Vučić i tadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti. Vučić je i pre toga tvrdio da je Srbija već od EU obezbedila deo novca za taj „auto-put mira“, ali je od tada do danas za njega država obezbedila samo 25 miliona evra, od čega pre dve godine oko dva i po, a lane 1,7 miliona evra.

Poređenja radi, više od ukupne sume izdvojene za auto-put od Niša do Merdara koštao je svaki kilometar Moravskog koridora, za čiju je gradnju samo u decembru 2025. američkom Behtelu, turskoj Enki i njihovim podizvođačima isplaćeno 42,6 miliona evra, a ukupno do sada oko 1,9 milijardi evra, što taj put svrstava ubedljivo na prvo mesto najskupljih infrastrukturnih projekata.

Drugo mesto, bar za sada, drži mađarsko-srpska železnica, koja je poreske obveznike do sada koštala nešto više od 1,6 milijardi evra, na trećem je Ekspo sa 1,2 milijarde, četvrta je deonica „Miloša Velikog“ od Preljine do Požege sa 962 miliona, a peta brza saobraćajnica od Rume preko Šapca do Loznice sa potrošenih 885 miliona. U dogledno vreme na ovu top-listu svakako će se probiti Nacionalni stadion, dok će Ekspo ekspresno napredovati bar za jedan, a možda i dva stepenika. Uostalom, što bi rekao predsednik, „sve je to Ekspo“.

Izvor: Radar