Банкарски сектор прошле године зарадио је, након плаћања пореза на добит, 166,5 милијарди динара или 1,4 милијарде евра.
Иако је то раст од 6,74 одсто или 100 милиона евра у односу на претходну годину и остварена рекордна добит банака, ипак очигледно је успоравање банкарског бизниса у Србији јер је у 2024. години раст профита износио 28 одсто, а у 2023. чак 40 одсто.
Слично је и са активом која се узима као показатељ величине банака која је на крају прошле године достигла скоро 60 милијарди евра. Међутим, у односу на БДП Србије актива је смањена са 68,1 на 67,4 одсто. У прошлој години остварен је раст од 5,58 одсто, што је двоструко мање него годину раније, показује анализа специјализованог портала Банкарски монитор.
Највећа банка и на крају прошле године била је Интеза са активом од 9,15 милијарди евра и тржишним учешћем од 15,3 одсто. ОТП банка је друга са 8,5 милијарди евра (14,2 одсто), а Рајфајзен банка трећа са 6,6 милијарди евра (11 одсто).
Уникредит банка је имала 6,5 милијарди евра активе (10,85 одсто), АИК банка која је током прошле године интегрисала Еуробанк Диртектну, 6,3 милијарде евра (10,5 одсто) а топ шест закључује НЛБ Комерцијална банка је са активом од 6,1 милијарду евра (10,16 одсто).
Међу средњим банкама државна Поштанска штедионица је на 5,1 милијарди евра (8,6 одсто), док је актива Ерсте банке била 3,8 милијарди евра (6,3 одсто).
Испод су знатно мање банке, са тржишним учешћем испод три одсто. Међу њима се истиче Алта банка, најбрже растућа банка у Србији последње три године, са активом од 1,65 милијарди евра.
Она је од тржишног учешћа од један одсто и 14. места на крају 2022. године скочила на 2,77 одсто и девето место по величини активе.
У 2023. години актива Алта банке је повећана за 44,6 одсто, у 2024. години 52,28 одсто и у 2025. за скоро 60 одсто. Укупан раст активе ове банке у власништву Давора Мацуре, бизнисмена блиског СНС-у, који је почео са Алта мењачницама на Алтини, а 2018. године преузео државну Јубмес банку, износио је невероватних 252 одсто или 3,5 пута. Актива Алта банке достигла је 1,6 миљарди евра.
Од 2022. до 2025. године готовина и средства код централне банке су повећана за 3,4 пута, са 26,4 на 90 милијарди динара. Одобрени кредити и потраживања од коминтената су петостручени, са 15 на 75 милијарди динара.
Депозити клијената код те банке су утростручени, са 48,5 на 154 милијарде динара, док је акцијски капитал банке више него упетостручен, са три на 17 миљарди динара.
Колико је експлозиван раст Алта банке, познате пре свега по томе што је добила уносан посао са ЕПС-ом процесирања плаћања рачуна за струју, показује то што је други раст процентуално имала Српска банка, такође државна, али која се бави искључиво финансирањем наменске индустрије и то 128 одсто у овом периоду, мада је у 2025. години имала смањење активе од 12 одсто. Трећа је минијатурна Адриатик банка са растом од 112 одсто у ове три године.
Велики раст активе у прошлој години забележила је и Аик банка и то за 51 одсто, али то је последица припајања Еуробанк Директне.
Још једна занимљивост је да су три банке са највећим номиналним растом активе прошле године биле домаће, поред АИК и Алта банке ту је била и Поштанска штедионица.
На крају 2022. њихов заједнички удео на тржишту био је 15,87 одсто, а на крају прошле године је повећан на 21,9 одсто.
Три највеће банке у Србији контролишу 40,6 одсто укупне активе, а пет највећих банака 62 одсто. Десет највећих банака држи чак 92,3 одсто активе, што значи да преосталих девет банака има тек 7,7 одсто. Оне имају веома мали утицај на тржишту и неке од њих су вероватне мете преузимања од стране већих банака, оцењује се у анализи.
Када се ради о заради банака, иако је профит повећан, прошле године је најважнији приход банака – камате, смањен за 4,6 одсто.
Претходних година банке су остваривале невероватан раст прихода од камата. У 2024. је овај приход повећан за 15,7 одсто, а у 2023. за невероватних 72 одсто. Додуше, у тим годинама су знатно расли и расходи пооснову камата, али од 2022. до 2025. године, нето приходи од камата на нивоу сектора су повећани 100 милијарди динара или око 850 милиона евра. Укупно су нето приходи од камата у прошлој години износили 2,1 милијарду евра.
Смањење нето прихода од камата од око осам милијарди динара скоро сасвим је надокнађено раст нето прихода од провизија од 7,2 милијарде динара.
Тако је прошле године заправо раст добити банкарског сектора дошао са треће стране. Наиме банке су значајно смањиле расходе за кредитне губитке, за чак 11 милијарди динара, нешто мање од 100 милиона евра, у односу на 2024. годину. Ова ставка указује на смањење кредитних ризика и губитака у кредитном портфолију банака.
Слично концентрацији банака према активи, врши се и концентрација према профиту. Наиме, прве три банке су оствариле половину укупног профита банкарског сектора прошле године. Првих пет банака је зарадило 73 одсто, а топ 10 чак 93,76 одсто укупног профита сектора који чини 19 банака.
Само две банке су прошле направиле губитак, Мирабанк и Јетел банка.
Прошле године највећи нето профит забележила је Интеза, 264,7 милиона евра. Током 2022. и 2023. године највећи профит је имала Рајфајзен банка, али је она прошле године пала на друго место са 247,8 милиона евра профита. Уникредит је зарадио 198 милиона, а ОТП банка 174 милиона евра. НЛБ Комерцијална је на петом емсту са 154,8 милиона.
Шеста по висини профита била је Аик банка са 123,5 милиона,евра, што је добрим делом последица и припајања Еуробанк Директне. Седма је Поштанска штедионица са 66,4 милиона евра.
„Ако је Алта банка направила скок са величином активе, шта рећи о њеном скоку профита. У 2022. години остварили су добит од 426 хиљада евра, а у 2025. години 11,6 милиона евра – око 29 пута. Додуше њихов профит је смањен у прошлој у односу на претпрошлу годину“, пише „Данас“..
И неке од великих банака прошле године забележиле су пад профита у односу на 2024. годину. Рајфајзен је имао око 1,5 милиона евра мањи профит, Уникредит 2,7 милиона, а Ерсте око 3,5 милиона евра мањи него 2024. Укупно је осам банака имало лошији резултат у 2025. него у 2024. години.
Извор: Бета
