Од кад се прогласио за Ћација, Вучић није више председник Србије. Никад није владао собом, а Србијом не влада од почетка студентске побуне. Како и доликује сваком Ћацију, Вучић тренутно управља разулареном бандом јуришника који су спремни да учине свакојако зло само да још који дан остану на власти. Болесне оптужбе које врховни Ћаци заједно са својим бројним медијским подгузним мувама упућује грађанима Србије који само траже правду, превазилази и оне најогавније режиме којима је репресија једини начин опстанка.

Туку народ који не пружа отпор, хапсе људе који ништа нису прекршили, вређају сваког ко не мисли као они називајући их терористима, нацистима, фашистима, усташама, НАТО плаћеницима… И све им то ништа не вреди. Вучић има још мало времена да одлучи како ће отићи са власти. Милом на основу избора или силом под притиском свенародне побуне. Шта год да изабере, Забела је већ широм отворила врата за њега и његове пајташе. То ни под разно не може да избегне после свега шта је урадио. Али оно што може то је да оде са власти без непотребних жртава. Јер, уколико и то буде иницирао својим неконтролисаним лудилом, вратиће му се тако да му то нико пожелео не би, па чак ни они који га с разлогом органски не подносе.

Свакоме ко посматра јасно је да се Србија више умирити не може. Да је Вучићева власт у потпуности изгубила легитимитет и сад се на улицама Србије брани отвореном силом према сопственом народу. Вучићево помиловање сопствених батинаша који су поломили вилицу студенткињи у Новом Саду после чега је пала влада, показује да је Вучић изгледа изабрао свој крај који му нико нормалан саветовао не би. Али то је његов избор. Као и свих оних који су одабрали да му до краја буду уз скуте, којима је природно да примају државно ордење за страначко улизиштво или да у одбрани Вучићевог лика и дела служе се поступцима недостојним човека.

Немојте само после да буде нисам знао илити оно већ много пута виђено – радио сам само свој посао. Зло је толико нарасло да такви и слични изговори више неће нигде моћи да прођу. Народ је с правом бесан и тражи правду и одговорност. Тешко да ће пристати на било какве компромисе који би евентуално могли уследити. Сад се бије битка за Србију и опстанак државе и народа, и ко то не разуме тај ништа не схвата.

Јефтин покушај Павла Грбовића и ПСГ да помогну свом врховном Ћацију који је у озбиљној невољи, подношењем предлога Скупштини Србије да по хитном поступку усвоји резолуцију о геноциду у Сребреници, само је још једном показао како успешно функционише сарадња између Вучића и тзв. друге Србије. У тренутку кад режим пребија и хапси студенте они предлажу резолуцију о Сребреници како би Вучићеви блатоиди имали довољно муниције да додатно оцрне студенте и све оне који их подржавају. Али и томе ће доћи крај. Са падом Вучића доћи ће на ред и сви његови сарадници који су успешно глумили опозицију док је трајала безочна пљачка и уништавање Србије. Оно што су ућарили на томе дупло ће морати да врате. Чисто да знају.

Ови који у име врховног Ћација туку и хапсе младост и будућност Србије морају знати да ће у једном тренутку делити ћелије заједно са онима који су им то наређивали. И имаће довољно времена да се испричају и схвате зашто је било погрешно оно што су радили. И да се заједнички тетовирају до миле воље. Јер оволики број истетовираних полицајаца на улицама српских градова оправдано ствара сумњу да ли су они заиста припадници полиције или робијаши који су уз њихову сагласност пуштени да заводе ред. Труде се да буду добро маскирани као да су у пљачку кренули, али сви ће до једног бити демаскирани и одговараће. Ваљда толико знају. Уосталом, објасниће им они исти адвокати које сад гурају, омаловажавају и склањају са улица.

Срђан Шкоро

У сваком случају, потребно је наоружати се стрпљењем, јер Вучићев крај је много ближе него што то многи мисле. Свенародни отпор пружати свуда и на сваком кораку. Ускоро ће морати и пешачке прелазе да укину. Шта год да предузму то им неће помоћи да сачувају власт. Народ им је већ пресудио и одсвирао крај.

Реку побуне нико не заустави.

Срђан Шкоро