Једна од великих америчких талената била је и музичарка Били Холидеј. Намучена тамнопута дива, склона да разумије и послуша сваког осим себе. Ево, одмах да кажем да нијесам баш најбољи њен познаваоц. Слушао сам неке њене пјесме, али дјелић из њене биографије ме инспирисао да напишем о крају живота особе, која је само једна у низу са сличном судбином.
Њена смрт, али и сам живот у Америци прве половине двадесетог вијека тамнопутих људи, па и Били, били су тешки. Доживјела је за црнкињу велики успјех, захваљући свом гласу и пјесмама заснованим на патњи и меланхолији живота њеног народа, које су изражавали у блуз, госпел и џез музици. Одала се као и велики број умјетника прије, а посебно после ње, пороцима. Ово је све коштало живота, као и лоша процјена људи, па и партнера са којима је живјела.
Крајем педесетих година једна црнкиња, иако позната џез музичарка, умирала је у расистичкој Америци, од болести изазваних зависношћу и била је у апстиненцијалној кризи. То је доба чувених говора Мартина Лутера Кинга и бојкота аутобуса од стране црначког становништва. И баш у тим грозним и нечовјечним условима, умирала је жена од последица онога зашто су често оптуживали њен народ, још тада, а и после. Од наркоманије и алкохолизма. Да, познати су црначки блуз и џез барови из тога доба, који се не би могли похвалити трезвеним људима нити моралним пјевачицама. Али то је био њихов начин да прикрију дубоку тугу наслеђену архетипским симболима несвјесног генерацијама уназад.
Били Холидеј је као што рекох превише вјеровала људима, тако и свом партнеру у вријеме док је умирала. Али и сличним људима из тог окружења. Ваљда је то усуд умјетника, да стварају добру музику, слике, цртеже, филмове, фотографије, али да не препознају најочигледније ствари, да буду луди за овај свијет, слично јуродивцима у хришћанству. Остала је у тренутку смрти са само 70 центи на рачуну, а да то није ни знала. Њен тадашњи партнер јој је покупио сав новац. Човјек, који је био задужен да јој донесе дозу хероина, то није учинио него је сам употребио, јер је и он био зависник. Били је остала сама, потпуно ослабљеног организма, а нарочито јетре, коју је упропастио дугогодишњи алкохолизам.
Апстиненција са таквим стањем за њу је била погубна. Вјероватно су јој у том стању долазиле све слике несреће и туге њеног народа у драстично хипертрофираном облику. Сва дискриминација и бол њен изван заједнице и у оквиру исте. Приче њених и других бака и стараца у оквиру црне заједнице о њиховим животима, не толико удаљеним од периода кад је Били била дијете. Да, и тада је живот црнаца био тежак, а мало раније третирани су као животиње, и то оне према којима се зли људи окрутно опходе. Са свим тим сликама и великим болом, душевним и психичким отишла је Били Холидеј, оставивши велико наслеђе не толико обимно, али по вриједности огромно.
Драга Били, Царство ти Небеско.
Милош Лалатовић
