Srbija se umiriti ne može!

Od kad se proglasio za Ćacija, Vučić nije više predsednik Srbije. Nikad nije vladao sobom, a Srbijom ne vlada od početka studentske pobune. Kako i dolikuje svakom Ćaciju, Vučić trenutno upravlja razularenom bandom jurišnika koji su spremni da učine svakojako zlo samo da još koji dan ostanu na vlasti. Bolesne optužbe koje vrhovni Ćaci zajedno sa svojim brojnim medijskim podguznim muvama upućuje građanima Srbije koji samo traže pravdu, prevazilazi i one najogavnije režime kojima je represija jedini način opstanka.

Tuku narod koji ne pruža otpor, hapse ljude koji ništa nisu prekršili, vređaju svakog ko ne misli kao oni nazivajući ih teroristima, nacistima, fašistima, ustašama, NATO plaćenicima… I sve im to ništa ne vredi. Vučić ima još malo vremena da odluči kako će otići sa vlasti. Milom na osnovu izbora ili silom pod pritiskom svenarodne pobune. Šta god da izabere, Zabela je već širom otvorila vrata za njega i njegove pajtaše. To ni pod razno ne može da izbegne posle svega šta je uradio. Ali ono što može to je da ode sa vlasti bez nepotrebnih žrtava. Jer, ukoliko i to bude inicirao svojim nekontrolisanim ludilom, vratiće mu se tako da mu to niko poželeo ne bi, pa čak ni oni koji ga s razlogom organski ne podnose.

Svakome ko posmatra jasno je da se Srbija više umiriti ne može. Da je Vučićeva vlast u potpunosti izgubila legitimitet i sad se na ulicama Srbije brani otvorenom silom prema sopstvenom narodu. Vučićevo pomilovanje sopstvenih batinaša koji su polomili vilicu studentkinji u Novom Sadu posle čega je pala vlada, pokazuje da je Vučić izgleda izabrao svoj kraj koji mu niko normalan savetovao ne bi. Ali to je njegov izbor. Kao i svih onih koji su odabrali da mu do kraja budu uz skute, kojima je prirodno da primaju državno ordenje za stranačko ulizištvo ili da u odbrani Vučićevog lika i dela služe se postupcima nedostojnim čoveka.

Nemojte samo posle da bude nisam znao iliti ono već mnogo puta viđeno – radio sam samo svoj posao. Zlo je toliko naraslo da takvi i slični izgovori više neće nigde moći da prođu. Narod je s pravom besan i traži pravdu i odgovornost. Teško da će pristati na bilo kakve kompromise koji bi eventualno mogli uslediti. Sad se bije bitka za Srbiju i opstanak države i naroda, i ko to ne razume taj ništa ne shvata.

Jeftin pokušaj Pavla Grbovića i PSG da pomognu svom vrhovnom Ćaciju koji je u ozbiljnoj nevolji, podnošenjem predloga Skupštini Srbije da po hitnom postupku usvoji rezoluciju o genocidu u Srebrenici, samo je još jednom pokazao kako uspešno funkcioniše saradnja između Vučića i tzv. druge Srbije. U trenutku kad režim prebija i hapsi studente oni predlažu rezoluciju o Srebrenici kako bi Vučićevi blatoidi imali dovoljno municije da dodatno ocrne studente i sve one koji ih podržavaju. Ali i tome će doći kraj. Sa padom Vučića doći će na red i svi njegovi saradnici koji su uspešno glumili opoziciju dok je trajala bezočna pljačka i uništavanje Srbije. Ono što su ućarili na tome duplo će morati da vrate. Čisto da znaju.

Ovi koji u ime vrhovnog Ćacija tuku i hapse mladost i budućnost Srbije moraju znati da će u jednom trenutku deliti ćelije zajedno sa onima koji su im to naređivali. I imaće dovoljno vremena da se ispričaju i shvate zašto je bilo pogrešno ono što su radili. I da se zajednički tetoviraju do mile volje. Jer ovoliki broj istetoviranih policajaca na ulicama srpskih gradova opravdano stvara sumnju da li su oni zaista pripadnici policije ili robijaši koji su uz njihovu saglasnost pušteni da zavode red. Trude se da budu dobro maskirani kao da su u pljačku krenuli, ali svi će do jednog biti demaskirani i odgovaraće. Valjda toliko znaju. Uostalom, objasniće im oni isti advokati koje sad guraju, omalovažavaju i sklanjaju sa ulica.

U svakom slučaju, potrebno je naoružati se strpljenjem, jer Vučićev kraj je mnogo bliže nego što to mnogi misle. Svenarodni otpor pružati svuda i na svakom koraku. Uskoro će morati i pešačke prelaze da ukinu. Šta god da preduzmu to im neće pomoći da sačuvaju vlast. Narod im je već presudio i odsvirao kraj.

Reku pobune niko ne zaustavi.

Srđan Škoro