Већ од завршетка Другог свјетског рата и свих ужаса са њим, а који се завршио употребом нуклеарног оружја, свијет стрепи од новог већег сукоба. Па се свако звецкање оружјем између великих сила, тумачи као “то је то“, почео је “Трећи свјетски рат“, само што то људи још не знају. Све ово личи на сцену из Кафкиног “Процеса“, гдје је главни јунак ухапшен, а у ствари и није, тачније непознат је његов статус као ,,ухапшеног слободног човјека“…
Неки кажу да је овај велики рат почео још, а гдје би друго, него на Балкану, деведесетих. Да је то све била нека тактична војна вјежба за оно што даље слиједи. Други кажу да је почео још прије, односно, да је самим завршетком Другог, аутоматски почела припрема за Трећи свјетски рат. Када се узме у обзир Хладни рат и сва ујдурма око кризе на Куби шездесетих година, онда заиста може се и тако гледати. Једно од питања је и да ли се овај рат,, који је почео и није“, може водити и конвенционалним оружјем, које је итекако данас убојито, или се мора ипак употребити и нуклеарно… Било како било, исход не би био добар, а губитничка страна би из изнервираности на крају ипак поред свог уздржања употријебила нуклеарно оружје.Тако да би сви били губитници и не би више свијет био онакав какав га познајемо, већ у најбољем случају попут оног из филма Мад Маx, гдје хорде моторциклиста јуре унаоколо у потрази за нафтом.
Има прича да чак само нуклеарно оружје и не постоји. Да је само измишљотина водећих свјетских кругова моћи, из ког зна каквих разлога.
За припаднике монотеистичких религија, нарочито хришћанства и ислама, Трећи свјетски рат би могао представљати дуго очекивану апокалипсу о крају свијета, записану у Библији и другим светим књигама.
Најновија стрепња од употребе нуклеарног оружја представља актуелни сукоб у Украјини, Израелу и Ирану. Званично и незванично супротстављене стране не искључују употребу, па бар неких пробних или тактичких нуклеарних бомби. На све ове пријетње већина човјечанства са стрепњом слуша. Многи би кад би имали ту моћ, лидере који пријете таквим стварима ,,ухватили за уши попут несташне дјеце и истукли их прутом“, а то су вође свих ових званичних и незваничних учесника у рату. Људи се иначе константно на свјетском нивоу кљукају природним адреналином стално очекујући нове вијести, као што су радили у току короне, о броју умрлих, хоспитализованих, на овим или оним апаратима, уз све мјере опреза у контактима са другим људима или површинама. Као да се прије пандемије већ десио неки нуклеарни сукоб који је изазвао радијацију, и од ,,озрачених“ се треба клонити.
Ако се ови актуелни сукоби и заврше миром, који сви или огромна већина жели, опет остаје за неку блиску или даљу будућност пријетња, као при самом крају хорор филмова- Трећи свјетски рат.
Милош Лалатовић
