Двехиљадедвадесетпета година броји последње сате. Време када се обично сумирају остварени резултати у минулих 365 дана. Када је у питању спорт 2025. се може описати у десет слова – катастрофа. Репрезентација Србије у екипним спортовима, изузимајући ватерполо, је остала далеко од победничког постоља. Сви су елиминисани још пре четвртфинала. Томе треба додати да се ни фудбалери нису пласирали на СП. Не тако давно на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру 2016. ватерполисти су освојили злато, одбојкашице и кошаркаши сребро, кошаркашице бронзу.
Пођимо редом.
Лепих вести није било, а лоших прегршт. Није лако сетити се свих пропуштених прилика и силних разочарења. Сезону очајних резултата су отвориле кошаркашице које су на ЕП већ у прве три утакмице доживеле исто толико пораза, па су морале да се врате кући. Њихове колеге из мушке репрезентације су на првенству „Старог континента” изгубили од тоталног аутсајдера Финске још у осмини финала.
Председник КСС Небојша Човић је ту функцију обављао још у прошлом веку у време Слободана Милошевића када је био први човек КСЈ (1996/97.). После је био председник КК ФМП Железник, па је једно време био и потпредседник ФК Црвена звезда. Из Љутице Богдана је преселио на Мали Калемегдан за „главног шефа” кошаркашке секције истог клуба. После „црвено-белих” нова адреса му је у Сазоновој и поново фотеља председника КСС.
Клинци би рекли „јарбол за све заставе”, а Меша Селимовић би написао: „Сличан је води, нема свог облика, прилагођава се суду у који га наспу. Ништа му није гадно ако му је корисно”. Човек са израженим нагоном за моћ. Навикао цели живот да шефује. О великим „градитељима”, пардон челницима КК Црвена звезда Жељку Дрчелићу и КК Партизан Остоји Мијаиловићу неком другом приликом.
Иза кошаркаша и кошаркашица на ред су дошли одбојкашице и одбојкаши. Даме су на Светском првенству на Тајланду испале већ у осмини финала, а мушкарци су на СП у одбојци поразом против Ирана завршили такмичење у осмини финала. Председник ОСС је Ђула Мештер који је 2023. године потписао подршку листи „Александа Вучић, Србија не сме да стане”. То исто је учинио и Иван Кнежевић генерални секретар савеза.
Медаља се прижељкивала од ватерполо репрезентације Србије, троструких олимпијских победника. Ту се најлакше стиже до одличја. Међутим, ни они нису испунили очекивања на СП. Деловали су неубедљиво, али су ипак успели да стигну до полуфинала где су изгубили од Мађарске. У мечу за треће место Грчка је декласирала Србију победивши чак са девет голова разлике (16:7). Председник ВСС Виктор Јелинић је као и његов одбојкашки колега Ђула Мештер био потписник листе „Александар Вучић, Србија не сме да стане”.
Фудбалска репрезентација Србије је изгубила од Албаније у Лесковцу и на тај начин није успела да избори ни пласман у бараж за учешће на СП које ће наредне године да броји рекордних 48 учесника. Председник савеза Драган Џајић се већ дуго не меша у свој посао. Не треба ни спомињати да је и Џаја потписник листе „Александар Вучић, Србија не сме да стане”. Аутограм за вођу је дао и сада већ бивши селектор Драган Стојковић. Пиксијева љубав према лидерима траје још од Слободана Милошевића када је у више наврата хвалио његов лик и дело.
Последње су разочарале рукометашице које на СП у Немачкој нису успеле да прођу ни групну фазу пошто су у одлучујућој утакмици изгубиле од Црне Горе са језивих 17:33. Председеник Управног одбора РСС је Божидар Ђурковић, а потпредседник некадашњи рукометаш Партизана и Војводине Владимир Мандић истакнути члан СНС-а задужен за прљаве послове. У новембру је у Београду напао и Немању Шаровића који је извештавао за КТВ Телевизију. Члан УО РСС је и Милан Вујко власник фирме „Ле петит пиаф д.о.о.” која у Скадарлији уз саму кућу Ђуре Јакшића гради хотел. Он је само један у низу „грађевинаца” који су се ненадано „заљубили” у спорт.
Да је Српска напредна странка апсолутно окупирала све спортске институције и да ништа не препушта случају на најбољи начин је потврдио избор Дејана Томашевића на место председника Олимпијског комитета Србије. Од 59 могућих гласова добио је свих 59. Уздржаних нема, нико није био против. Противкандидата није ни било. Нешто слично још није забележено у историји домаћег спорта. Толико камелеонство се згадило спортској јавности.
Многи се вероватно питају зашто је владајући естаблишмент заинтересован за доминацију у спортским савезима, али и у клубовима. Општепозната је ствар да се прљав новац најлакше пере кроз спорт и грађевинарство. Да је то управо тако најбољи пример су КК Црвена звезда и КК Партизан где је држава „упумпала” преко 50 милиона евра. Толико новца на располагању немају ни далеко богатији клубови са запада. Странци се изузетно цене и баснословно су плаћени за оно што пружају, а цена националног стадиона је већ вишеструко премашила почетних 250 милиона евра колика је била првобитна процена.
Сведоци смо распадања свих вредности. Као што су још раније у култури, просвети, новинарству тако су и у спорту на површину испливали хипокрити, каријеристи, амбициозни послушници, скоројевићи… Наравно да се такви кадрови углавном налазе међу припадницима владајуће странке. Главна референца за руководеће функције у друштву па тако и у спортским савезима, је безрезервна подршка СНС и Александру Вучићу свуда и на сваком месту. Добре душе тамо нема. Што се више улизујеш веће су шансе за бољу функцију.
„Напредњаци” дају тон свему што не ваља, упетљани су у све грешке. Они су врста елементарне непогоде. Дођу, прођу и оставе пустош. На делу је метастаза српског спорта што је година на измаку дефинитивно потврдила. Ноторна чињеница је да су савест и част давно ишчезли из спорта. Мизерни морал је у моди. Нестало је ентузијазма, елана и полета, а без тога нема ни великих домета.
Милорад Бјелогрлић
