Шта је правни поредак ако не свест и понашање групе људи са циљем организовања у правну заједницу, то јест изградња правног система као нашег крова под којим смо уредили како да слободно живимо.
Данас је тај званични систем упадљиво, потпуно изигран од стране готово свих оних појединаца који формално представљају власт у Србији, до мере да можемо лако уочити како данас у Србији више не влада народ преко својих представника већ влада организовани криминал, са врха организован и спрегнут дубоко, паралелно са свим управно правним структурама друштва. И ту не може бити недужних у структури такве власти! Зашто? Увек сте је могли барем напустити када сте видели да је корумпирана! Барем напустити! Овако суделујете па макар и прећутно.
Наиме, постоји један правни институт каскадне одговорности који је у највећој мери у прошлости оформила реакција (правној заједници оданих) на фашизам (Нирнбершки процеси).
Каскадна одговорност је правни и етички принцип сточен у правни институт према коме се одговорност за неку штетну или противправну радњу распоређује по хијерархији, од непосредног извршиоца навише, ка онима који су наредили, одобрили, руководили, омогућили или пропустили да спрече такву радњу.
Механизам овог, практично, ланца одговорности чине:
1. Непосредни извршилац или лице које је физички извршило радњу и који је одговоран готово увек, осим у ретким случајевима предвиђеним у закону.
2. Његов надређени који је наређивао и који тад сноси пуну или чак тежу одговорност, а нарочито ако је знао или морао знати да је радња незаконита! Одговара и онај надређени који је није директно наређивао, али је знао или морао знати да неко наређује противправно, те је његова одговорност по основу пропуштеног надзора (цулпа ин вигиландо) и изостале реакције да се противправно спречи.
3. Институционални врх који је створио систем који подстиче или толерише злоупотребе и који повлачењем конаца управља друштвом организованим криминалом уместо да влада закон, правни систем. Овде је одговорност је највећа, она је политичка, командна и мајчешће кривична и то у нивоу велеиздаје јер је противправност овде логично на разини државног суверенитета, а то је најозбиљнији ударац за једну државу тј. практично посматрано највећи ударац на друштво свих људи које сачињава, гради државу. Државу гради друштво људи, тј. људи свесни заједнице, у противном је то хорда. Ви можете ударити рецимо и на територију која је саставни део једног суверенитета, али то територију не боли, територија је ствар, али реперкусије, е ту сваки ударац завршава на ЧОВЕКУ, НА ЛЈУДИМА, који егзистирају на тој територији. Ту је бол, ту је последица. Од тог ударца у се човек брани удружен са осталима у правну заједницу, конкретно институтом командне одговорности.
У кривичном праву је командна одговорност нарочито разрађена у ратном праву, у управном праву у организацији полицијских, безбедносних и војних структура. Наравно наспрам овог принципа се раскринкава оно што је његов суштински задатак, а то је организовани криминал.
Овај принцип каскадне, ланчане одговорности је тако у самој кичми правног система. У полицији и војсци свако лице има личну одговорност и дужно је одбити незаконито наређење и спречити кривично дело. Напросто, одбијаш незаконито наређење! У грађанском праву каскадна одговорност постоји кроз одговорност послодавца за радника, кроз одговорност државе за поступке органа и слично… Грађани могу да туже државу, запослени послодавца, а држава, па и послодавац може да се касније регресно наплаћује од одговорних лица.
Тако долазимо до суштинског, а то је значај и улога принципа каскадне одговорности – каскадна одговорност служи да спречи да се казна за злочин избегне сваљивањем на оне најниже карике у ланцу. Њиме се разбија и субкултурни образац слепог послушништва и у игру уводи лична, савест појединца у систему моћи. Он омогућава правду чак и када се организовани криминал у једном систему брани подло, ћутањем.
Да ли се било шта од криминала спречава у Србији данас из визуре института каскадне одговорности? Не, на делу је терор организованог криминала, термити присутни у свим структурама власти и друштва разарају правни систем који све мање одолева потпуном колапсу. Решење? Решење је народ, становништво чија је свест о потреби правног система, понашање уперено ка поштовању, одржавану тог правног система кључ за борбу против криминала и која ће ускоро, надам се, доћи до степена усијања и радне температуре као реакције на зло, на неправду. Или или… Или ће самосвесни удружени исковати и поштовати и бранити систем тј. правну заједницу или ће се без исте угасити разбаштињени пламена слободе коју им је Бог дао и која је могућа људима само у правно уређеној заједници. Востани Сербије!
Адв. Иван Татић
