Први „вечити” дерби између Партизана и Црвене звезде је одигран 5. јануара 1947. године у пасјим условима пошто је температура била у дебелом минусу. У недељу је одиграна 178. утакмица „црвено-белих” и „црно-белих”. Е, сада за дуеле ових ривала се више никако не може рећи да су то дербији, бар не по квалитету, а и детаљима који прате утакмице које имају епитет дербија. Коначан резултат и победа клуба из Љутице Богдана од 3:0 то на најбољи начин потврђује. Разлика у класи је очигледна.
ПРЕДИГРА. Само су наивни могли да се надају да ће дерби да буде узбудљив и неизвестан. Црвена звезда је у овом тренутку свемирски брод за „убоги” Партизан. На дан утакмице „визионар” доктор Звездан Терзић славодобитно рече: „Завршили смо 2025. годину са позитивним резултатом – више од 10 милиона евра у плусу, а укупни консолидовани приход износио је 102 милиона евра”, саопштио је доктор Звездан Терзић.
Звездан Терзић је то рекао на илегалној Скупштини клуба која је одржана без присуства јавности и новинара, а докторов говор је објављен на званичном сајту клуба. За разлику од Црвене звезде Партизанови челници Расим Љајић и некада легендарни Предраг Мијатовић три, четири пута годишње моле великог вођу Александра Вућића да им „удели” који милион евра да би клуб могао да функционише.
Последњи пут је то било почетком године када је на адресу ФСС уплаћено 212.400.000 динара, а тај новац је прослеђен на Партизан који је морао да плати европске дугове. У таквим дуелима богатих и сиромашних, сиротиња побеђује само у бајци. У јадном и прејадном српском фудбалу то је просто немогуће.
ИГРА. Црвена Звезда је у играчком и резултатском смислу резултатски и играчки лако надвисила Партизан. Гости су одолевали до последњег тренутка првог полувремена када су примили гол и већ тада се могао наслутити победник. Као што рекосмо разлика у квалитету је очигледна. Најбољи играч утакмице Александар Катаи је сам одиграо више дербија против Партизана него пола играча противничког тима. Радује фер-плеј понашање играча оба тима и на томе им треба честитати. Погибљених стартова богу хвала није било.
СУЂЕНЈЕ. Што се тиче суђења то више не треба ни коментарисати. Не постоји арбитар на земаљској кугли који би могао да удовољи српским љубитељима фудбала. Мора се истаћи да је урађена велика грешка још пре почетка утакмице када је за главног судију одређен Крагујевчанин Павле Илић, на чије су суђење „црно-бели” пре две године имали великих примедби. Наравно и овом дербију је претходио мали рат званичним саопштењима и Црвене звезде и Партизана. Снајперска реторика путем саопштења ни овај пут није изостала што је већ постало уобичајена пракса када играју вечити ривали. Лидери пишу саопштења, доливају уље на ватру, а млади се туку по граду.
ПРИМИТИВИЗАМ. Говорити о навијачима и наводном навијању присталица оба клуба је већ постало одвратно. То је све само није оно право истинско бодрење свог клуба. Овде је све сведено на међусобно вређање и понижавање. Припадам генерацији која је некада ишла на утакмице са другарима који припадају противничком табору. После утакмице се редовно ишло на пиће и знало се да туре плаћа онај чији је тим изгубио. Сада се љубав према свом клубу изражава количином мржње упућене ривалу.
Папир трпи свашта, али би се вероватно и он запалио када би се цитирале увреде које су упућиване противничким навијачима. Питање је ко ли плаћа те идиотске кореографије и толику пиротехнику које немају благе везе са навијањем и колика ли је само машта тих мученика који их смишљају. Наравно и овај пут је било више навијачких туча по граду. Ту највише трпе они нормални који одавно и не помишљају да воде децу на „вечити” дерби.
Да укупан утисак после 178. дербија буде одвратан треба споменути и амбијент на трибинама. Толико бакљи и пиротехнике се не може видети нигде на свету као у „ратним сукобима“ и „изливима радости“ наводних навијача Црвене звезде и Партизана. Пре свега треба рећи да је тако нешто незамисливо било где у свету, а бакље су долазиле и са „севера“ и са „југа“. Дима и ватре је била као на бојном пољу, а не на некој спортској манифестацији.
Заиста је светска срамота шта се у недељу догађало и на северу и на југу звездиног стадиона.
На крају још једна реченица. На 178. вечитом дербију још једном се видела слика целокупног српског друштва већ одавно огрезлог у криминал и корупцију.
Милорад Бјелогрлић
