Предстојећи локални избори у Бору представљају кључан тренутак за преиспитивање досадашњих модела развоја и постављање темеља за модернији град. У овом периоду, од суштинске је важности понудити нову, хуманију саобраћајну политику која ће у фокус ставити стварне потребе Борана и суштинско унапређење квалитета њиховог свакодневног живота. Као борско дете и мастер инж. саобраћаја, осећам дужност и потребу да понудим нову визију саобраћајне политике за град Бор. Нашем граду није потребна само козметичка промена асфалта, већ стратешки заокрет ка безбеднијем, здравијем и функционалнијем урбаном простору у којем ће сваки становник имати своје заслужено место, а струка коначно добити предност над стихијским решењима.

Инжењер је дужан па понуди решење

У саобраћају се не дешавају „несреће” већ се дешавају системски пропусти које смо навикли да игноришемо док не постану лична трагедија. Када као струка и као грађани погледамо мапу нашег града, морамо себи поставити једно искрено питање: коме припада Бор? Да ли припада деци која пешаче до школе, бакама и декама који се отежано крећу, бициклистима којих нема јер се плаше за сопствени живот, или је Бор постао тек полигон за проток и складиштење тона челика на четири точка?

Подаци су неумољиви и не остављају простор за бирократско улепшавање стварности. У периоду од 2020. до 2024. године на територији града догодиле су се 623 саобраћајне незгоде. У тим незгодама живот је изгубило четрнаест наших суграђана, док је 475 задобило лакше или тешке телесне повреде! Ако анализирамо категорије учесника, видимо да је пет пешака изгубило живот, док је њих 85 повређено. Осам лица је настрадало у путничким аутомобилима , а четворо у незгодама са теретним возилима. Посебно поражава чињеница да је међу погинулима једно дете, док је 48 малишана повређено. Трагичан податак је, да је троје младих остало без живота, док је 141 повређено!

Бор се тренутно налази на 98. месту од 161 локалне самоуправе у Републици Србији по вредности јавног пондерисаног ризика за 2024. годину. Шта нам то говори? Говори нам да је у 2024. години дошло до повећања ризика у односу на претходну годину и да тренутни модел управљања саобраћајем у нашем граду једноставно не даје резултате.

Као инжењер и као грађанин, морам да упитам: Како је могуће да град са највећим буџетом у историји и огромним рудним богатством допушта себи поразну статистику страдања у саобраћају?

Крај ауто-центричне ере

Савремено планирање саобраћаја у Бору мора напустити застарели ауто-центрични приступ и усвојити принципе Плана одрживе урбане мобилности и хуманог инжењеринга. Циљ треба да буде интеграција, партиципација грађана и строга евалуација резултата како бисмо побољшали квалитет живота. Деценијама смо планирали градове за аутомобиле, а данас европски градови нуде решења која морају постати и наша реалност:

• Визија нула: Фокус је на елиминацији смртних случајева кроз редукцију брзине у стамбеним зонама и физичку заштиту рањивих учесника у саобраћају. Овај модел је кључан за Бор, где безбедност тренутно није на завидном нивоу.
• Супер блокови: Реорганизација уличне мреже тако да се моторни саобраћај каналише ободно, док се унутрашњост насеља препушта пешацима и бициклистима. Ово директно решава проблем Бора где паркирање одузима јавне површине од пешака и особа са инвалидитетом.
• 15-минутни град: Концепција која обезбеђује да сви грађани задовоље своје потребе (рад, набавка, здравство, рекреација) унутар петнаест минута пешачења или вожње бициклом. Бор је идеалан град за овакву врсту решења, али нас у томе спречава инфраструктура која је, најблаже речено, непријатељска према рањивим учесницима у саобраћају.
• Хумани инжењеринг: Системска супериорност немоторизованог транспорта кроз изградњу кохерентне пешачке и бициклистичке инфраструктуре, што је за Бор императив с обзиром на изражену смртност у саобраћају.

Дијагноза нашег града: Инфраструктурни јаз и ГИС револуција

Тренутно стање у Бору карактерише висока зависност од путничких аутомобила и деградирана инфраструктура. Сваке године расте број регистрованих возила (инфраструктура не прати развој моторизације), што води ка загушењима и узурпацији тротоара. Пешачка инфраструктура је у лошем стању, одржавање практично не постоји, а у појединим насељима у потпуности недостаје. Посебно забрињава еколошки отисак и бука које су последица тренутне саобраћајне политике.

Решење лежи у дигитализацији и употреби нових технологија. За мапирање ових проблема као и њихово решавање неопходно је користити постојећу ГИС платформу www.приступацностбор.цом. Јавне установе и инфраструктура су често неприлагођене особама са инвалидитетом, што води ка социјалној искључености и немогућности да дођу до тржишта рада. Тренутна саобраћајна политика у Бору једноставно производи инфраструктуру која дискриминише слабе и рањиве учеснике у саобраћају.

Четири стуба за Бор 21. века

Приступ који предлажем темељи се на четири основна стуба који треба да трансформишу Бор у паметан и одржив град:

1. Безбедност и Визија нула: Циљ је смањење броја незгода кроз ревизију безбедности по транспортним модулима и старости учесника. Кључна мера је програм „Сигурне стазе за ученике основних и средњих школа“ (модел сам представио на www.бор.сигурнестазе.цом).
2. Квалитетна и приступачна инфраструктура: Изградња непрекидне мреже пешачких и бициклистичких стаза уз стандардизацију ширине, квалитета асфалта и расвете. Деца, пешаци и особе са инвалидитетом више не смеју бити грађани другог реда. Потребни су нам континуирани тротоари, тактилне површине за слабовиде и „Зелене стазе” које ће повезати центар града са Борским језером. Модел техничког регулисања саобраћаја по мери Борана је доступан на www.бицибор.рс.
3. Интеграција и ефикасност јавног превоза: Повећање удела јавног превоза кроз оптимизацију рута и увођење енергетски ефикасних, нископодних возила.
4. Дигитална трансформација: Географски информациони системи (ГИС) морају постати основно средство комуникације између струке, политике и грађана ради ефикасног управљања саобраћајем. ГИС мора бити „мозак” градске мобилности, где ћемо у реалном времену пратити гужве, загађење и критичне тачке на којима се дешавају незгоде.

Оперативне мере и препоруке

На основу смерница Уједињених нација и европских стандарда, предлажем конкретан сет мера:

• Пешаци: Континуирани тротоари са обе стране коловоза и дизајн улице по стандардима хуманог инжењеринга.
• Бициклисти: Изградња инфраструктуре са адекватним паркинзима код станица јавног превоза.
• Едукација: Свеобухватне кампање о предностима немоторизованог транспорта и еко-вожњи.
• Управљање: Формирање зона 30 и зона успореног саобраћаја кроз програм „Безбедни путеви до школе” и примена савременог модела техничког регулисања саобраћаја.

Револуција идеја

Главни циљ одрживог урбаног саобраћаја јесте да осигура доступну и безбедну мобилност за целокупну популацију, без обзира на друштвено-економски статус, пол и приход. Мобилност представља кретање људи, а не моторних возила.

Градска управа у Бору се деценијама бави само последицама незгода, уместо узроцима и превенцијом. Све се своди на репресивне мере саобраћајне полиције, док би знатно бољи резултати били постигнути комбиновањем превентивних мера: унапређењем инфраструктуре, образовања и нових технологија.

Бор има историјску прилику да постане лидер одрживе мобилности у Источној Србији. Нама је у Бору потребна ревоИуција идеја, пројеката и иновативних решења, као и давање шансе младим и стручним људима који нису спремни на компромис и корупцију.

Имамо аргументе, имамо технологију и имамо визију. Питање је само да ли имамо храбрости да улицу поново вратимо људима.

Улица није само инжењерски објекат, већ основни архитектонски простор који дефинише живот нашег града. Време је да ту улицу вратимо Боранима.

Игор Велић, мастер инж. саобраћаја