Студенти су својом тактиком, и начином борбе фасцинирали светску јавност. Њихова победа је чиста ко суза, и не може јој се ништа замерити, али већ се појављују неке минорне, најчешће локалне политичке странке које би да се уз њих пришљамче, да на Студентском крвавом путу заузму неку бусију са које био позиционирани могли да меркају место за своје лидерске амбиције и апетите странака које не да нису давали никакав допринос, него су попут кукавичјих јаја радили за бившу власт и припадали им све док нису протерани управо због својих егоистичних захтева.

Један типичан пример у Доњем Милановцу и уопште у Општини Мајданпек био је Дамњан Стевкић лидер такозване опозиционе локалне странке „Ми одлучујемо“, а заправо само он одлучује и он се у својим објавама појављује. Овај бивши члан Секте и бивши директор Школе, док је био, здушно је као и сви испуњавао налоге Странке, слао или тражио да запослени посећују митинге подршке АВ, а кад је изгубио директорску позицију тобоже посећивао скупове Студената, на неколико шетњи подршке Студентима појавио се само једном и то на последњој шетњи у Доњем Милановцу. Нападао је све општинске функционере, само не и њиховог лидера, човека који их је поставио, самог Александра Вучића, надајући се да ће и он добити позив на неку већу функцију сразмерну његовим апетитима.

Такве појаве нису ретке, виђене су оне у свим режимима, али сада се већ јављају и у овом новом који треба да васпостави тотални дисконтинуитет са бившим. А, Дамњана и Дамњановића је већ колико желите, сви прилазе и покушавају да угрозе аутентичност покрету који се бори да преузме власт и врати народу веру у правду

Не дајмо, а уверени смо да су их и сами студенти идентификовали и неће им омогућити приступ. Јер они су канцерогена и врло опасна појава.

Синиша Стојчић