Studenti su svojom taktikom, i načinom borbe fascinirali svetsku javnost. Njihova pobeda je čista ko suza, i ne može joj se ništa zameriti, ali već se pojavljuju neke minorne, najčešće lokalne političke stranke koje bi da se uz njih prišljamče, da na Studentskom krvavom putu zauzmu neku busiju sa koje bio pozicionirani mogli da merkaju mesto za svoje liderske ambicije i apetite stranaka koje ne da nisu davali nikakav doprinos, nego su poput kukavičjih jaja radili za bivšu vlast i pripadali im sve dok nisu proterani upravo zbog svojih egoističnih zahteva.

Jedan tipičan primer u Donjem Milanovcu i uopšte u Opštini Majdanpek bio je Damnjan Stevkić lider takozvane opozicione lokalne stranke „Mi odlučujemo“, a zapravo samo on odlučuje i on se u svojim objavama pojavljuje. Ovaj bivši član Sekte i bivši direktor Škole, dok je bio, zdušno je kao i svi ispunjavao naloge Stranke, slao ili tražio da zaposleni posećuju mitinge podrške AV, a kad je izgubio direktorsku poziciju tobože posećivao skupove Studenata, na nekoliko šetnji podrške Studentima pojavio se samo jednom i to na poslednjoj šetnji u Donjem Milanovcu. Napadao je sve opštinske funkcionere, samo ne i njihovog lidera, čoveka koji ih je postavio, samog Aleksandra Vučića, nadajući se da će i on dobiti poziv na neku veću funkciju srazmernu njegovim apetitima.

Takve pojave nisu retke, viđene su one u svim režimima, ali sada se već javljaju i u ovom novom koji treba da vaspostavi totalni diskontinuitet sa bivšim. A, Damnjana i Damnjanovića je već koliko želite, svi prilaze i pokušavaju da ugroze autentičnost pokretu koji se bori da preuzme vlast i vrati narodu veru u pravdu

Ne dajmo, a uvereni smo da su ih i sami studenti identifikovali i neće im omogućiti pristup. Jer oni su kancerogena i vrlo opasna pojava.

Siniša Stojčić