“КРИЦИ И ШАПУТАНЈА“ ИЛИ ЖЕЂ ЗА АТРОФИРАНОМ ИСТИНОМ

Након најмрачнијег  периода у историји модерне Србије, 29.10.2026.г. Уреднички колегијум Информативног програма РТС-а упутио је гледаоцима поруку извињења, коју је презентер прочитао у Дневнику 2: „Поштовани гледаоци, ово су први кораци ка, надамо се, оздрављењу РТС-а, а прва мера извињења за све изостављено у претходном периоду. Предстоји нам рад на програмским садржајима, а све у јавном интересу. Желимо да вратимо ваше поверење.“

Могу ли поверење  вратити они који су се  њиме, лажним картама, коцкали?

Следи историјско подсећање на домете пропагандне машинерије, добрих и лоших намера, којима нас је нештедимице обасипала политичка прошлост у борби за преживљавање.

Употреба радијских сигнала на тлу Србије отпочела је 1915.године, у Нишу, када је формирана  радио- телеграфска веза  између Врховне команде и српске владе.О томе једно сведочанство говори: “…Тада је француска компанија ТСФ у Нишу постваила радио- телеграфскиу станицу за везу између Врховне команде и српске владе. Ова компанија је после рата добила и прву концесију за изградњу радио- мреже. Радио Београд  је основан као акционарско друштво у марту 1927. године. Међу оснивачима су били инжењери Славко Бокшан и Роберт Веге, директор банке Стеван Карамата, Јулијус Ханау и адвокат Зафир Станковић Мајор Јулијус Ханау је био главна личност британске обавештајне службе у Београду“

Пионирску међународну пропагандну улогу у Србији, радио је почео да остварује  шест година пре “Гласа Америке“– од 8, марта 1936, емитовањем програма за иностранство у циљу опонирања нацистичкој пропаганди.

Фото: Пиxабаy

Важну ролу модерни медиј одиграо је  приликом пуча 27.марта 1941.г. У циљу анимирања јавности завереници су пустили у етар говор којим наводно краљ Петар Други, управо тога дана проглашен за пунолетног, стаје на страну пучиста- “прокламација коју је ‘читао краљ на радију’ потпуно је лажна. Краљ исту није видео, нити потписао, нити одобрио“- посведочио је четврт  века доцније његов бивши васпитач Сесил Перот . И сам Петар Карађорђевић у мемоарима “Живот једног краља“ сведочи да је, на сопстевно велико изненађење том приликом чуо глас сличан његовом .

Од  јавних радијских програма емитованих из иностранства посебну пажњу привлачио је “Радио Лондон“. Поводом хапшења 1941.г. истакнути комуниста Добривоје Радосављевић Боби сећао се: “Жандармеријска патрола од двојице њих пошла је да ме ухапси у Слатини… Они мене доведоше у жандармеријску станицу… а онај Словенац каже: “Овога сам довео, слушао је енглеску радио- станицу па га Немци траже. Слушао је Лондон“. А они сви слушају радио- Лондон. Ја седим у станици, а они пуштају Лондон…“  Очито, радио- таласи током рата били су једини “прозор у свет“ људима жељним вести  које ће променити суморну свакидашњицу. Са друге стране,  било је случајева санкционисања неслушања одређених радијских програма. У ситуацији када је особље наше амбасаде у Берлину, након окупације Југославије, ишчекивало у принудном смештају на Боденском језеру расплет ситуације, десило се да је наша службеница са рукама на ушима демонстрирала противљење  обавези  слушања Хитлеровог говора на Радио Берлину. На тражење предстваника немачких власти од Иве Андрића, шефа југословенског посланства, да службеница буде кажњена, он је био принуђен  издати  јој забрану напуштања собе  у трајању од три дана.

Српска влада под немачком окупацијом донела је 4.6.1943.г. Уредбу о обавезном преношењу и  слушању радио емисија по јавним локалима којом је предвиђено: у јавним локалима морају се  “преносити и слушати“ све “српске обавештајне емисије Радио станице-Београд“; за време преноса вести, изјава, говора или посланица у кафанама има да влада потпуна тишина а гости не смеју бити послуживани…

У периоду 1941-1945 из СССР-а деловала је Слободна Југославија, прво из Уфе на Уралу, потом из Москве.  Вођа комунистичког покрета отпора, Јосип Броз знајући за снагу радијске пропаганде,  отворено је исказивао резерве према “уређивачкој политици“ Радио Москве. У допису  упућеном Москви  9.септембра 1942, Јосип Броз пише: “Зашто московска радио станица на српскохрватском језику не говори о зверствима четника? Зашто она не популарише нашу борбу? То многи питају и с правом траже бар моралну подршку. Многи су незадовољни емисијама те радио станице на српском језику“ .

Одмах након ослобођења Југославије, са разгласних уређаја преко звучника окачених по уличним бандерама преношене су важне вести, локалног и републичког значаја,   давани преноси фудбалских утакмица националне репрезентације, у вечерњим сатима емитована “музика за расположење“… Програм КПЈ из 1948.г. предвиђао је у контексту “задатака на подизању просвете и културе“ и  “подизање и организовање радио-мреже и других културних установа“. Задаци пропаганде, формулисани кроз Резолуцију петог партијског конгреса “о основним наредним задацима организације КПЈ“ огледали су се у пословима спречавања “идеализма, мистике… вођења систематских борби против непријатељских утицаја, безидејности, аполитичности“.

Смрт “оца модерне Југославије“ Ј Б Тита 1980.г. означила је почетак кулминације урушавања државе, што је и на локалном нивоу изазвало живе активности усредсређене на изналажење начина превазилажења кризе у управљању једним гломазним паразитским системом. Прва опција- “истицање улоге и значаја друга Тита који је својим историјским делима задужио цели југословенски народ, кога на челу са Савезом комуниста ништа не може и не сме скренути са једино исправног самоуправног социјалистичког-Титовог пута“.

И у турбулентним деведесетим, као уосталом и  данас, медији имају круцијалну улогу. Од 23.маја 2011.г. потиче програмска изјава Управвног одбора Радио телевизије Србије која делом садржи Извињење због злоупотреба РТБ-а и РТС-а: „Полазећи од обавеза прописаних у Закону о радиодифузији да је Радио-телевизија Србије дужна да производи и емитује садржаје од општег интереса и да је у обавези да израђује програме којима се подржавају демократске вредности савременог друштва, а нарочито поштовање људских права, културног, националног, етничког и политичког плурализма идеја и мишљења, новоименовани Управни одбор РДУ РТС-а има потребу да се одреди према друштвеној и политичкој улози правног претходника Јавног сервиса током деведесетих година прошлог века“, наводи се у програмској изјави.

Уважавајући и високо ценећи напоре и резултате менаџмента и управних одбора од октобра 2000. године, Управни одбор је констатовао да је програм РТБ-а и РТС-а био готово непрестано и грубо злоупотребљаван током деведесетих година прошлог века, у сврху дискредитовања политичке опозиције у Србији и њених лидера, и као део пропаганде тадашњег недемократског режима.

„Током несрећних догађаја из деведесетих година, РТБ и РТС су више пута својим прилозима повредили осећања, морални интегритет и достојанство грађана Србије, хуманистички опредељених интелектуалаца, припадника политичке опозиције, критички усмерених новинара, појединих мањина у Србији, мањински верских заједница у Србији, као и појединих суседних народа и држава“, наводи се у изјави.

Новоизабрани Управни одбор је, због тога, одлучио да упути извињење грађанима Србије и грађанима суседних држава који су били предмет увреда, клевета и садржаја који би одговарали данашњем одређењу говора мржње, а који су емитовани у програмима РТБ-а и РТС-а током деведесетих година.

Извињење је ових дана поновљено. Питање је само цене коју смо последњих 14 гладних година плаћали  да  “деца и њихови следбеници“ и даље живе лажи “као што су их некада живели“. Време пред нама нема кредит претвотити се у фарсу поновљене историје “слободе која је умела да пева, као што су сужњи певали о њој“. Исток је, и некада и сад,  западно од запада.

Ако је  тачно 85 година Петар Карађорђевић, како је  у мемоарима “Живот једног краља“ посведочио, на сопстевно велико изненађење у јавној објави   27.марта  1941.г, чуо  глас сличан његовом, који су у  циљу анимирања јавности завереници на радију   пустили као говор којим наводно он- краљ, стаје на страну пучиста, овдашња јавност неће себи допустити  неспремност да адекватно реагује на “ововремене“  очајничке вапаје екс диктатора- да није он  тај који је заговарао страшне репресалије, одлучним гласом издавао директиве за лажирање правде и законитости   у корист мафије, него  су то били “крици и шапутања“ малог Алека принуђеног , попут  јунакиње Бергмановог филма, оголити груди како би умирио апетите  што белих, што шарених вукова.

Ранко Јаковљевић