Никада, у друштвено – политичком систему једне заједнице није било да месне заједнице код нас апсолутно не функционишу. Некада, уставна категорија, сада изумрле олупине једног накарадног система управљања. Додуше законом су дефинисане, али у пракси локалне самоуправе врше над њима гушење и тихо одумирање. У градовима је то и некако подношљивије, али у малим срединама, у унутрашњости кочница и брисан комуникацијски простор између седишта локалне самоуправе и грађана, у удаљеним сеоских подручјима у коме су угашене и месне заједнице и месне канцеларије, продужени органи управе са својим делокругом који често надомештују функционисање и опстанак тих малих, али значајних средина.
Ради илустрације, користићу се примером мог Доњег Милановца, где сам и започео свој радни век далеке 1987.г. на позицији тех. секретара.
Познато је да је Доњи Милановац у својој историји био и седиште Поречке нахије, Среско место, општински центар све до 1966.г., када му је Мајданпек преузео седиште са јачањем и експанзијом рудника.
Доњи Милановац је постао од тада месна заједница, али јака и крајње функционална са одређеним општинским службама које су опслуживале велики део становништва ове јако разуђене територије. Од села Мироч до Мајданпека има скоро 80 км у једном правцу, а до Доњег Милановца 25. Та путовања за „један печат“ била су честа и врло замарајућа. Зато је отварањем одређених служби било велика помоћ грађанима.
Месне заједнице су свуда функционисале, органи и тела радили по усвојеном Статуту, а зборови грађана најмање се два пута одржавали.
И све док Општина Мајданпек са временом, није дигла руке и централизовала сву власт, па и ону најосновнију, право на информацију и предлагање.

У Месној заједници Доњи Милановац, функционерима је одавно истекао мандат, као и у већини других. Три службеника, без председника и секретара, окрњена су заједница у којој ретко ко улази
Да је зборовање функционисало, ниједан пројектант не би могао да унакази кеј и сазида бедем на најлепшем месту на Дунаву. Овако, да ли је, или није“ смандрљано „је нешто у Мајданпеку и сазидано је ругло у Доњем Милановцу
Зато, у склопу децентрализације локалних самоуправа треба и редефинисати статус нових месних заједница са већим и значајнијим овлашћењима, а ако се размишља о уситњавању општина Доњем Милановцу вратити свој стари статус, не само зарад очувања традиције, него и народа на овим просторима
Синиша Стојчић