Како су „Кључари“ закључали Комору медицинских сестара и здравствених техничара

Избори за Скупштину Коморе медицинских сестара и здравствених техничара Србије (КМСЗТС), одржани ове недеље, остаће упамћени као огледни пример институционалног инжењеринга, спроведеног у потпуном мраку и тишини. Док јавни сервиси ћуте, а званичници перу руке бирократским саопштењима о „једнаким условима“, са терена, од Новог Сада до мањих локалних средина, стиже безброј доказа о свесном, систематском урушавању регуларности.

Циљ ове интервенције је јасан: сачувати контролу над касом у коју се слива новац око 160.000 чланова. Када се сестра или техничар запитају где одлази њихових 0,6% од сваке нето плате, одговор не лежи у бризи о струци, већ у одбрани милионских фондова које контролише увезана коморска машинерија. То је бизнис вредан преко 4 милиона евра чистог кеша на годишњем нивоу, намењен за лагодан живот вечитих апаратчика, док стварни хероји у белом напуштају земљу главом без обзира.

Изборни инжењеринг није почео у недељу. Он је пажљиво припреман месецима уназад кроз неколико фаза административног насиља:

Фаза 1: „Чишћење терена“ и елиминација конкуренције. Независним кандидатима, који су се дрзнули да изађу на црту систему, кандидатуре су обаране иза затворених врата под бизарним изговорима. У Војводини, којом суверено управља председник огранка Славен Кључар, име које је буквално постало симбол ове закључане институције, независне листе су проглашаване „неважећим“ због наводног недостатка неколико потписа, без законске могућности да се уочени недостаци исправе.

Фаза 2: „Изборни мрак“. Локације бирачких места данима су скриване на званичном сајту. Избори за организацију која броји десетине хиљада људи намерно су сведени на ниво тајне операције, како би на гласање изашла само строго контролисана војска „сигурних гласова“: шефова, главних сестара и техничара и подобних кадрова.

Фаза 3: Скок „мртвих душа“. Највећи статистички апсурд јесте податак да бирачки списак данас броји око 160.000 људи, док их је пре само четири године било око 120.000. У земљи из које медицински радници масовно и свакодневно одлазе, коморска администрација је забележила магичан скок од 40.000 нових бирача! Објашњења о „приправницима“ су јефтина маска. Стварна истина лежи у намерном задржавању пензионера и хиљада колега који годинама раде у иностранству.

Овај морбидни термин дугујемо руском писцу Николају Гогољу и његовом чувеном роману „Мртве душе“ из 1842. године. У њему преварант Чичиков купује од властелина папире преминулих кметова који се у државним књигама још увек воде као живи, како би их узео као залог за огроман банкарски кредит. Скоро два века касније, наша коморска, али и друге администрације, примењују исти рецепт: намерно не брише људе који су отишли у иностранство или пензију, јер им та „фиктивна имовина“ служи као резервоар за крађу изборног легитимитета.

Фаза 4: Финале без личне карте. Како сведоче извештаји медија попут портала Сторyтеллер, Мој Нови Сад и Н1, крунски доказ безакоња јесте гласање без личних карата. На бирачким местима широм Србије отворен је простор за отворени криминал и крађу идентитета. Уместо сестре која већ годинама дежура у Минхену или Даблину, у Србији је у недељу неко опуштено могао да уђе, заокружи њено име и убаци листић у кутију.

И док сада Централна изборна комисија у тишини растеже сате и дане како би „наштеловала“ записнике и уклопила математику, коначан исход нас не може изненадити. Чак и ако прође известан број храбрих, независних људи, они ће унутар тог заробљеног апарата бити у мањини.

Али, не треба се заваравати. Ова битка није била узалудна. „Кључари“ су ове недеље морали да скину рукавице и да се пред очима јавности оголе до сржи. Први пут после много година, кавез је озбиљно продрман. Улазак независних људи у органе Коморе значи да у тој сали више никада неће бити комотне већине и лагодне тишине. Независни кандидати, колико год да их буде, постају очи и уши превареног чланства. Сваки сумњиви тендер, свака лажна едукација и сви токови новца биће изнети на светлост дана.

Темељи су пољуљани, а свест здравствених радника је покренута. Браву су закључали, али зидови су почели да пуцају.

др Славица Плавшић