Човјек, ван свијета – Слободан Тишма

Један од ,,самозатајних“ ликова југословенске и српске умјетничке сцене, свакако је Слободан Тишма.

Ипак, врло талентован човјек. Музичар, књижевник, добитник “НИН-ове награде“, један од учесника формирања комуне “Породица бистрих потока“. Што је у односу на његову затворену природу чудно. Можда је и у томе тражио бијег од свијета.

Оснивач је новосадских њу вејв бендова “Луна“ и “Ла Страда“. Колеге из бендова су поприлично биле млађе у односу на њега. Недавно је изашла монографија ових бендова под називом “Огледала Луне“. Владика Јован Ћулибрк, као врсни познавалац рок културе, изузетно је цијенио Тишмин умјетнички таленат.

Фото: Ненад Михајловић/Нова.рс

Поред музике, бавио се и књижевношћу. И овдје је био специфичан, врло споро је писао. Знао је да остане и по десет година на књизи. Ипак, 2010.године добија “Нин-ову награду“, за роман “Бернадијева соба“, која има одређених аутобиографских елемената. Главни лик овога романа Пишта Петровић, након што му мајка одлази у комуну, остаје сам. Иако, затворен, не подноси апсолутну самоћу. Позива људе у кућу, где у својој кући постаје инфериоран. Спас проналази у одбаченом аутомобилу близу стана. То ауто, као да представља његов оклоп од спољашњег свијета, можда и од унутрашњих демона. Поента романа, чини ми се, била би ‘’побјећи од свијета, побјећи од себе “. Слично као у пјесми “ЕКВ“, “Седам дана“.

Тишма је учесник регионалног књижевног окупљања “Крокодил“, који воде књижевник Владимир Арсенијевић и Ана Пејовић. Као што сам рекао, врло је затворен или “самозатајан“. Не користи мобилни телефон, интернет слабо, гледа на ТВ-у умјетничке програме. Није никад нигдје радио, под присмотром у младости комунистичких власти, вјероватно и оних после њих. Велики љубитељ Ничеове философије уз чије се стихове успављивао.

Тишма, самозатајни господин нашег времена.

Милош Лалатовић