Начин на који је председник Ћациленда извређао све чланове владе које је претходно лично поставио вероватно ће ући у анале политичког живота у Србији. Народ је могао да чује колике су незналице и неспособњаковићи, на који се начин бахате користећи привилегије секретарице, возача, ташне, машне и комбинација, а све то захваљујући њему који их је баш такве бирао. Излив садизма председника Ћациленда дошао је као мелем на очигледни мазохизам чланова владе. Нико ни реч да му одговори, таман посла да нешто противрече. Вечна брука и срамота за њих и чланове њихових породица који су то хтели не хтели могли да чују и виде. Ако изузмемо шокантан наступ недавно шлогираног, а очигледно недовољно опорављеног Дарка Глишића о 5 милијарди евра за водовод и министра здравља Златибора Лончара који је уплаканим гласом рекао да би одлазак Вучића представљао крај за државно здравство, све друго је било максимално уклопљено у програм владе који гласи “разумем” и “извршићу”.
То је једино што Вучић од њих таквих никаквих жели да чује како би се осећао довољно моћним после различитих понижења и тоталног игнорисања у Давосу којем је по ко зна који пут присуствовао вукући разне људе за рукаве, не би ли имао макар секунд некакве пажње. Своју небитност у Давосу искалио је на небитним члановима своје владе. Како би још једном показао ко је газда и како без њега и његовог одобрења не може ништа да се ради у држави. Са падом моћи потреба за апсолутном контролом постаје све већа и то се види у сваком потезу председника Ћациленда. Нису му довољни целодневни наступи на бројним телевизијама које контролише и уређује, већ сад креће на тик-ток, како би покушао да што брже постане Бака прасе.
За то време парламентарна опозиција, посебно она тзв. про ЕУ се утркује са влашћу ко ће више опљунути или довести у питање студентску листу и саму студентску побуну која је у међувремену прерасла у опште народну. Таква врста отворене мржње и ниподаштавања свега онога што раде студенти полако превазилази безочност истих таквих само на страни власти. Као да је у питању заједничка акција која има
за циљ да у потпуности потисне, а по могућству и уништи политичког конкурента који својим наступима и појавом не одговара ни властима, ни опозицији.
У свему предњачи до скора самопроглашена највећа опозициона странка у Србији, а од скора највећа про ЕУ странка, чији ботови и чланови иду толико далеко да им није страно чак ни да прекрајају европска истраживања јавног мњења, додајући непостојеће проценте себи и СНС, а одузимајући студентима. Један од њихових експонената у јавној помами да их одбрани је као аргумент навео да се у Србији сваки трећи брак разведе што доказује да народ не уме себи ни брачног партнера да изабере, а онда замера опозицији погрешне изборе! Очигледно је сметнуо са ума да су се и Ђилас и Мариника (и не само они) разводили, што би, не узимајући у обзир њихове бројне политичке промашаје и релетања, требало ваљда да их обележи и дискредитује за даље бављење политиком. Као да им је неко рекао да је циљ њиховог постојања и деловања што више постићи аутоголова за краће време. Њихови про ЕУ савезници из Зелено левог фронта су се истакли у посебној врсти креативности доказујући да њихова машта нема границе, штампајући и делећи народу налепнице на којима пише “ФЦК СНС”.
Очекујемо у следећој фази да Добрица и Лазовић крену по јавним тоалетима да исписују још оштрије и ласцивније поруке против власти. Ова читава акција у многоме подсећа на ПСГ перформас под командом Саше Јанковића и уз свесрдну подршку Дејана Булатовића, некад Дјиласовог, а сад Вучићевог јуришника, кад су у Пионирском парку ономад закопавали различите поруке које су наводно добили од народа. Како су закопали, знамо и шта је никло после извесног времена у Пионирском парку.
Свакако најстрашнија од свега била је акција Српске православне цркве да на дан Светог Саве врата његовог храма буду замандаљена за студенте и окупљени народ. То је било више од поруке и представља симбол времена у којем живимо и опомену ко тренутно управља нашом Црквом. Оно што морају знати они који су врата Светосавског храма одлучили да закључају за огроман број народа који је ту стигао да ода пошту или се помоли, веру коју са собом носе студенти и сви они који их подржавају, не могу засутавити ниједна закључана врата. Дух
слободе и вере у истину и правду се не могу ни ухапсити, ни затворити, никаквим насиљем и безакоњем које спроводи ова власт, уз срамну подршку одређених црквених великодостојника.
Уколико остану истрајни у вери и доследни принципима које су сами поставили, за студенте и све оне који их буду подржавали, у будућности ће сва врата бити откључана!
До победе!
Срђан Шкоро
