Način na koji je predsednik Ćacilenda izvređao sve članove vlade koje je prethodno lično postavio verovatno će ući u anale političkog života u Srbiji. Narod je mogao da čuje kolike su neznalice i nesposobnjakovići, na koji se način bahate koristeći privilegije sekretarice, vozača, tašne, mašne i kombinacija, a sve to zahvaljujući njemu koji ih je baš takve birao. Izliv sadizma predsednika Ćacilenda došao je kao melem na očigledni mazohizam članova vlade. Niko ni reč da mu odgovori, taman posla da nešto protivreče. Večna bruka i sramota za njih i članove njihovih porodica koji su to hteli ne hteli mogli da čuju i vide. Ako izuzmemo šokantan nastup nedavno šlogiranog, a očigledno nedovoljno oporavljenog Darka Glišića o 5 milijardi evra za vodovod i ministra zdravlja Zlatibora Lončara koji je uplakanim glasom rekao da bi odlazak Vučića predstavljao kraj za državno zdravstvo, sve drugo je bilo maksimalno uklopljeno u program vlade koji glasi “razumem” i “izvršiću”.
To je jedino što Vučić od njih takvih nikakvih želi da čuje kako bi se osećao dovoljno moćnim posle različitih poniženja i totalnog ignorisanja u Davosu kojem je po ko zna koji put prisustvovao vukući razne ljude za rukave, ne bi li imao makar sekund nekakve pažnje. Svoju nebitnost u Davosu iskalio je na nebitnim članovima svoje vlade. Kako bi još jednom pokazao ko je gazda i kako bez njega i njegovog odobrenja ne može ništa da se radi u državi. Sa padom moći potreba za apsolutnom kontrolom postaje sve veća i to se vidi u svakom potezu predsednika Ćacilenda. Nisu mu dovoljni celodnevni nastupi na brojnim televizijama koje kontroliše i uređuje, već sad kreće na tik-tok, kako bi pokušao da što brže postane Baka prase.
Za to vreme parlamentarna opozicija, posebno ona tzv. pro EU se utrkuje sa vlašću ko će više opljunuti ili dovesti u pitanje studentsku listu i samu studentsku pobunu koja je u međuvremenu prerasla u opšte narodnu. Takva vrsta otvorene mržnje i nipodaštavanja svega onoga što rade studenti polako prevazilazi bezočnost istih takvih samo na strani vlasti. Kao da je u pitanju zajednička akcija koja ima
za cilj da u potpunosti potisne, a po mogućstvu i uništi političkog konkurenta koji svojim nastupima i pojavom ne odgovara ni vlastima, ni opoziciji.
U svemu prednjači do skora samoproglašena najveća opoziciona stranka u Srbiji, a od skora najveća pro EU stranka, čiji botovi i članovi idu toliko daleko da im nije strano čak ni da prekrajaju evropska istraživanja javnog mnjenja, dodajući nepostojeće procente sebi i SNS, a oduzimajući studentima. Jedan od njihovih eksponenata u javnoj pomami da ih odbrani je kao argument naveo da se u Srbiji svaki treći brak razvede što dokazuje da narod ne ume sebi ni bračnog partnera da izabere, a onda zamera opoziciji pogrešne izbore! Očigledno je smetnuo sa uma da su se i Đilas i Marinika (i ne samo oni) razvodili, što bi, ne uzimajući u obzir njihove brojne političke promašaje i reletanja, trebalo valjda da ih obeleži i diskredituje za dalje bavljenje politikom. Kao da im je neko rekao da je cilj njihovog postojanja i delovanja što više postići autogolova za kraće vreme. Njihovi pro EU saveznici iz Zeleno levog fronta su se istakli u posebnoj vrsti kreativnosti dokazujući da njihova mašta nema granice, štampajući i deleći narodu nalepnice na kojima piše “FCK SNS”.
Očekujemo u sledećoj fazi da Dobrica i Lazović krenu po javnim toaletima da ispisuju još oštrije i lascivnije poruke protiv vlasti. Ova čitava akcija u mnogome podseća na PSG performas pod komandom Saše Jankovića i uz svesrdnu podršku Dejana Bulatovića, nekad Djilasovog, a sad Vučićevog jurišnika, kad su u Pionirskom parku onomad zakopavali različite poruke koje su navodno dobili od naroda. Kako su zakopali, znamo i šta je niklo posle izvesnog vremena u Pionirskom parku.
Svakako najstrašnija od svega bila je akcija Srpske pravoslavne crkve da na dan Svetog Save vrata njegovog hrama budu zamandaljena za studente i okupljeni narod. To je bilo više od poruke i predstavlja simbol vremena u kojem živimo i opomenu ko trenutno upravlja našom Crkvom. Ono što moraju znati oni koji su vrata Svetosavskog hrama odlučili da zaključaju za ogroman broj naroda koji je tu stigao da oda poštu ili se pomoli, veru koju sa sobom nose studenti i svi oni koji ih podržavaju, ne mogu zasutaviti nijedna zaključana vrata. Duh
slobode i vere u istinu i pravdu se ne mogu ni uhapsiti, ni zatvoriti, nikakvim nasiljem i bezakonjem koje sprovodi ova vlast, uz sramnu podršku određenih crkvenih velikodostojnika.
Ukoliko ostanu istrajni u veri i dosledni principima koje su sami postavili, za studente i sve one koji ih budu podržavali, u budućnosti će sva vrata biti otključana!
Do pobede!
Srđan Škoro
