Кад је узурпирајући власт почео Србију да уништава и понижава Вучић се поредио са Џорданом, легендарним америчким кошаркашем, вероватно најбољим икада који се појавио у игри између два обруча. Недавно се поредио са Месијем, чудесним Аргентицем, свакако једним од најбољих фудбалера света. Као доказани антиталенат за било који спорт, Вучић је по ко зна који пут доказао колико је његова умишљеност, бахатост и самозаљубљеност озбиљан поремећај који сваког дана производи штету српском народу и држави.
Са Џорданом се поистоветио у ауторском тексту Информера, а са Месијем у свом последњем наступу на Првој телевизији код Марије Савић. Претходно се постарао да читава Србија изгледа и делује као садржај Информера који уобличава заједно са својим другаром.
Уочљива разлика у висини између Џордана и Месија најбоље показује колико је озбиљан и незаустављив пад рејтинга особе која о свему одлучује у Србији и што је најгоре сматра да још може својим неделима да допринесе тоталном уништењу Србије.
Гостујући на Првој, није пропустио прилику да по ко зна који пут спомене Срђана Шкора. Поново је изрекао лаж како сам наводно хтео да му сина туширам осиромашеним уранијумом и запитао се шта би он, после тога, требало да уради кад би се случајно срели, нагласивши како он није као ја. Водитељка је ћутећи само трептала, вероватно у знак одобравања, као и за све друго што је налагао у свом наступу. Ћутали су и сви који су морали реаговати на отворено таргетирање и угрожавање безбедности Срђана Шкора, поготову што се то, кад је Вучић у питању не дешава први пут. Напротив. Постала је пракса у његовим сталним обраћањима јавности.
Највише од свега волео бих да могу да га изведем на суд због изречених лажи и отворених претњи, али и мој адвокат Нинић и ја знамо да је заштићенији од белих медведа и да би свака тужба била унапред одбачена, а онда би таквим одлукама Вучић радосно махао у јавности.
Дакле, да расчистимо одмах – никада нисам нигде рекао да ћу туширати Вучићевог сина осиромашеним уранијумом. То је чак званично потврдило и Тужилаштво на које су и Вучић, његова комплетна влада са владајућом партијом и њиховим сателитима вршила притисак да ме осуде и затворе. Одговорни људи у Тужилаштву су погледали снимак и утврдили да не постоје елементи онога о чему Вучић толико пута глумећи некакву забринутост и жртву прича. Поједностављено, није се десило оно што Вучић упорно тврди да јесте. О томе, уосталом, довољно говоре и бројне пресуде у моју корист против Вучићевих медија који су, следећи шефа, исто то тврдили.
Е, сад, шта би он то требало да уради кад би се негде случајно срели. За почетак да се помоли Богу и затражи опроштај за све оне ужасе које је својим деловањем приредио мени, мојој породици и свима онима који су на било који начин забринути за моју судбину. Молећи за опроштај да тражи неку блажу казну за себе и своје, јер оно што је чинио, ако има и мало правде на овом свету не може проћи некажњено. Да погледа себе и сагледа, уколико је у стању, колико је зла својим поступцима нанео недужним људима. Нисам ни Црква, ни адреса која му може у томе помоћи.
На страну, што му све и да хоћу не могу опростити, ни заборавити, сву патњу и бројне непроспаване ноћи, свакодневну зебњу како опстати, а остати свој, огроман страх мојих најближих за мој живот и здравље, после изговорених неистина и сталних таргетирања које са мање или више осцилација, захваљујући њему, непрестано трају ево већ 12 година…
То што најдиректније угрожавање мог и живота моје породице од стране човека који о свему одлучује у Србији, недовољно тангира јавност, не говори о мени већ о живом блату у које је гурнута наша земља и народ. Тако је створена необична хијерархија ко може бити жртва у Србији, на чију угроженост се реагује и организују кампање одбране, зачињене насловним странама и текстовима пласираним на ударним местима.
Колико год био угрожен Шкоро и његова породица о томе нећете чути саопштења, ни званична цоктања организовано забринутих особа, нити прочитати било шта на ту тему. Можда је тако и најбоље, јер то даје додатну снагу и мотив да се не одустане од борбе, чак и кад она делује потпуно бесмислено. И зато, наравно, Вучић је, то добро приметио, да никад не може бити оно што сам ја. Васпитање и карактер су у питању. Ту не помажу ни Џордан, ни Меси, ни све лажи и обмане којима нас засипа свакодневно.
Било би корисно да Вучић о свему овоме добро размисли пре него се једном некада сретнемо негде.
Срђан Шкоро
