„Не ради се овде о СЛАПП тужби, имамо само једну кривичну и једну парничну тужбу, а могло је да буде да имамо две кривичне и две парничне“ – ово је на данашњем главном претресу изјавио Александар Ђорђевић, адвокат и супруг судије Апелационог суда Душанке Ђорђевић, са којом је тужио Мрежу за истраживање криминала и корупције КРИК. Да се ипак ради о тужби са СЛАПП елементима, тужби чији је циљ да онемогући даље истраживање овог светски награђиваног новинарског тима и редакције, најбоље говори чињеница да је брачни пар Ђорђевић прво тужио главног и одговорног уредника Стевана Дојчиновића и новинарку Бојану Павловић. Тужили су их кривично тражећи затворске казне од по 10 месеци и по две године забране обављања новинарског посла што је најдрастичнији захтев у протеклих неколико година у Европи. Адвокат Ђорђевић и судија Ђорђевић након тужбе против Дојчиновића и Бојане Павловић, после само неколико месеци, подигли су и тужбу против заменице главног уредника Бојане Јовановић и новинарке Јелене Радивојевић са истим захтевом. Дакле, брачни пар Ђорђевић тражи укупно око три године затвора за новинаре и осам година забране обављања новинарског посла, док у парници траже 700.000 динара за накнаду штете.
Ово би била најдрастичнија казна за новинарке и новинаре још од такозваног Шешељевог закона из 1998. године када је уништено неколико редакција, а кулминација је било убиство новинара Славка Ћурувије којег је на дан егзекукције пратило 27 припадника Ресора државне безбедности МУП-а Србије. Брачни пар Ђорђевић тужи КРИК само зато што су проверили и тачно пренели јавно доступне информацији о имовини судија. После објављивања података у КРИК-овој бази „Просуди ко суди“, судија и адвокат нису демантовали податке. Нису ни могли јер су подаци о њиховој имовини тачни.
Важно је нагласити да је у време када је на челу Ресора ДБ-а био Радомир Марковић, (осуђен на 40 година затвора због умешаности у отмицу и убиство бившег председника Србије Ивана Стамболића, за убиство четворице функционера опозиционог Српског покрета обнове, и покушај убиства лидера опозиције Вука Драшковића у Будви), садашњи адвокат.
Александар Ђорђевић, био високи службеник Ресора државне безбедности, на почетку са чином капетана. Био је начелник Управе за обезбеђење и телохранитељ Мирјане Марковић, супруге председника Слободана Милошевића за коју многи сматрају да је имала велики утицај на руководство Ресора ДБ. Његова супруга, судија Ђорђевић која заједно са њим тужи редакцију КРИК-а, била је чланица Апелационог већа које је једногласно ослободило првостепено осуђене осумњичене за убиство Славка Ћурувије. Врховни суд Србије утврдио је да је том ослобађајућом пресудом повређен Законик о кривичном поступку у корист окривљених.
Тужба против КРИК-а је по запрећеним казнама и бројем новинара из редакције, по оцени стручне јавности тренутно највећи и најважнији СЛАПП процес у Европи, иако тужилац каже да су могли да подигну дупло више тужби.
Од покретања поступка до данас, одржана су четири рочишта по парничној тужби и 10 рочишта по кривичној тужби плус два покушаја медијације. Био сам на скоро свим претресима, као и низ колегиница и колега, и посматрача из међународних организација и дипломатских мисија у Србији. И свима нам је јасно колико је тешка ситуација у којој се налазе оптужене колегинице и колеге и њихова одбрана.
КРИК је релативно мала редакција чије је функционисање отежано и чије свакодневне обавезе трпе када се тужбом бави четворо уредника и новинара. Претње затвором и забраном обављања новинарског посла, остављају траг и на тужене и на друге чланове редакције. И то јесте циљ СЛАПП тужби – онемогућити новинаре да се баве својим послом.
У наредних месец дана, редакција КРИК-а суочава се са шест суђења у поступцима са елементима СЛАПП-а, тужбама врло моћних политичара и бизнисмена: поред два претреса брачног пара судија и адвокат Ђорђевић, два пута је КРИК тужила и бивша в.д. директорка Инфраструктура Железнице Србије Јелена Танасковић и заказана су овог месеца два претреса. Заказано је и рочиште по тужби кума председника Србије Вучића Николе Петровића у поновљеном суђењу а ту је и тужба Предрага Колувије којем се суди у процесима у којима је оптужен као организатор криминалне групе која је гајила марихуану ради продаје.
Државни и криминални врх устао је против редакције у којој ради не више од 15 новинарки и новинара. То је у протеклих 11 година сасвим редовно стање у овом медију Треба подсетити и да су поред ових драстичних претњи везаних за тужбе, новинарке и новинари КРИК-а редовно изложени сатанизацији и таргетирању од стране водећих и најмоћнијих политичара у Србији, најтиражнијих и најгледанијих таблоида, да је у станове три новинарке проваљивано, да су редовно праћени, њихове интерне комуникације су стално под ризиком надзирања.
Оваква пресија изазива и ситуације у којима новинарке и новинари не могу да издрже притисак и одлазе у друге професије, или им је због сагоревања на послу потребна стална психолошка подршка, напуштање земље због угрожене безбедности. Финансијске казне представљају притисак на егзистенцију редакције. Све ово можемо сагледати као искуство редакције КРИК-а и кроз овај судски процес по тужби брачног пара судије и адвоката Ђорђевић и неколико суђења које редакција има овог месеца суочавајући се са оптуженима за највећу трагедију „пад надстрешнице“, и против најмоћнијег „бизнисмена“ Србије и кума.
Адвокат Ђорђевић, бивши телохранитељ Мирјане Марковић, у судници се пожалио, да су после објављивања података о његовој имовини и имовини његове супруге, били само негативни коментари. Каже није био „ниједан леп коментар“.
У својој ароганцији и бахатости која доминира наступима адвоката, а бившег начелника Управе за обезбеђење Ресора државне безбедности у време управљања Радомира Марковића овом институцијом (који је осуђен на 40 година затвора и налази се на издржавању те казне), тужитељ је изнео податак да су новинари КРИК-а по његовом сећању обавештени од управе Апелационог суда да крше одређене законе, ако објаве јавно доступне податке.
Адвокатица окривљених Круна Савовић је приговорила тужиочевом исказу оцењујући исти као срачунат с циљем да четири новинара КРИК-а буду изложени кривичном прогону. Адвокатица је рекла да у списима предмета постоји порука коју је тужиља упутила са приватне адресе, а не званичан одговор управе суда. Уследило је његово извињење и претпоставка да је можда погрешио, да се делимично слаже са адвокатицом одбране, али тај детаљ је дефинисао и цео овај процес: покушај да се по сваку цену заустави КРИК и истраживачко новинарство кроз присвајање институција и кроз неистине, таблоиде као доказе.
Овај судски процес снажно ме подсећа на један од најужаснијих периода за новинарство у Србији: када је у власт ушла Српска радикална Странке, када је донет тзв. Шешељев Закон о информисању, када га је енергично реализовао Александар Вучић, када су полиција и тајна служба, Ресор државне безбедности масовно злоупотребљавани, као и војска. Све са циљем елиминације слобода, и медија, политичког организовања, демократије, људских права. Није ни тада успело, неће ни данас, али је јако важно да се овоме солидарно одупремо, не само као новинари и медији, већ и организације цивилног друштва, студентски покрет и политичке странке.
Не смемо дозволити да редакције као што је КРИК, буду системски уништаване. Брига за слободне медије, брига је првенствено за нашу слободу.
Веран Матић, АНЕМ
