Aleksandar Vučić javno tvrdi da su on i njegova porodica najveće žrtve režima koji je sam uspostavio i kojim upravlja uz podršku onih koji su ga doveli na vlast. Odlučuje i pita se bukvalno za sve, pa opet svoje danonoćno prisustvo u medijima koristi kako bi onima koji glasaju za njega dokazao da je zapravo on žrtva raznih mrzitelja koji navodno prete njemu i njegovoj porodici.

Isto čini i opozicija, posebno ona parlamentarna, koja se utrkuje da biračkom telu pokaže kolike su oni zapravo žrtve Vučićevog režima i zašto bi ljudi morali da imaju poverenja u njih.

Za prave, istinske žrtve, Vučićevog režima u ovakvoj konkurenciji nema mesta. One se samo sporadično spominju, nema ih u medijima, niti im je omogućeno da na bilo koji način iskažu stvarnu sliku i način kako funkcioniše ova vlast, posebno u svom jedinstvenom igrokazu sa postojećom opozicijom.

Istinske žrtve su najveća opasnost za Vučićev režim i oni to jako dobro znaju i zato ih na različite načine uništavaju i proganjaju kako bi se manje videla suština njihove bahatosti, neznanja i izdaje svih nacionalnih i državnih interesa. S druge strane, predstavnici opozicije, takođe, na sebi sopstven način ukanjaju iz javnosti stvarne žrtve režima kako bi oni mogli to da do mile volje izigravaju. Pritom jako dobro znajući da oni sa svojim parama, biznisima, stanovima, kombinacijama, ne mogu biti nikakve žrtve u državi gde se jedan čovek za sve pita. Naprotiv. Srpska opoziciona scena je jedinstvena u svetu, jer njeni predstavnici u sudaru sa diktaturom i i diktatorom lično uvećavaju svoje imovinske karte na način koji kod većine napaćenog naroda izaziva gađenje i osnovanju sumnju u kolaboraciju.

Skupštinske rasprave sve više podsećaju na žurke svingera jer kad ih čovek čuje šta jedni o drugima govore, tu nema osobe koja sa nekim nije bila u nekom momentu. Odnos vlasti i opozicije se pretvorio u kombinaciju koju imaju šaneri sa onima koji im distribuiraju i prodaju ukradenu robu. Šaneri na vlasti pokradoše sve pred našim očima i nemaju nameru da stanu. Pojedinci iz opozicije tu ukradenu robu kupuju i koriste, a poneki je uz određen procenat dalje nude i preprodaju narodu zbunjenom i ojađenom njihovim prikazima i svakodnevnim jadikovkama koliko su velike žrtve jedni drugih.

FOTO: Bezcenzure.rs

Kako drugačije objasniti činjenicu da je opozicija utvrdivši, kako su istakli, dosad neviđenu krađu na izborima, prihvatila rezultate ogromne pljačke glasova i preuzela sve privilegije koje proističu iz tog lopovluka. Lažne žrtve su proizvod lažnih izbora kojima su prethodile lažne diplome i sve druge laži koja je ova vlast na čelu sa svojim ubedljivo najvećim lažovom nalagala sve ove godine.

Ne bi bilo iznenađenje da u jednom trenutku pred skupštinu dođe zakonski predlog da se lažne diplome nasleđuju kako bi se jedan ne mali broj građana ekonomski zaštitio od daljih nepotrebnih troškova, a toliko puta pominjano zlatno doba Srbije nesmetano nastavilo.

Litijumska groznica koja trenutno trese našu državu pomogla je ako ništa drugo, da se vidi i sagleda ko je ko, ustanovi da lažna levica i lažna desnica jako dobro sarađuju po pitanju Kosova i Metohije koje za njih ne postoji ili je precrtano iz istih onih razloga kao i stvarne žrtve Vučićevog režima. Istinske žrtve su remetilački faktor i za jedne i za druge, a mir u njihovim dogovorima, prećutnim i stvarnim, se ne može održati uz prisustvo prokazanih koji ih samo podsećaju da nisu to što se izdaju da jesu. Zbog svega toga, između ostalog, u Srbiji nema promena i teško da će do njih doći u skorije vreme, jer svingeraj lažnih žrtava savršeno to održava. Politički prostor je zauzet i zagađen toliko da čak i pretnja rudnikom litijuma deluje smešno u odnosu na sve ono sa čime su svakodnevno suočeni brojni građani Srbije koji sve to registruju, ali očigledno nemaju snage i svesti da makar započnu bilo kakve promene.

Lični interes je iznad pravde, pa je nepravda postala nešto sasvim normalno i prihvatljivo za dobar deo naroda koji prema nekim nedavnim anketama ne zna čak ni šta znači reč empatija, što istinskim žrtvama režima samo dodatno otežava život.

Na kraju da razjasnimo, pod pojmom žrtve, kako je to definisala Generalna skupština UN, podrazumevaju se „lica koja su individualno ili kolektivno pretrpela štetu, uključujući fizičke ili mentalne povrede, emocionalne patnje, ekonomski gubitak ili značajno narušavanje svojih osnovnih prava, usled činjenja ili nečinjenja koje predstavlja kršenje nekog od krivičnih zakona države članice, uključujući i one zakone kojima se zloupotreba moći pripisuje kao krivično delo“.

Ko u ovoj definiciji prepozna Vučića i istaknute predstavnike opozicije kao žrtve – aferim!

Srđan Škoro