Dan posle oproštaja fudbalera Crvene zvezde od kvalifikacija za učešće u Ligi šampiona „Alfa i omega” srpskog šampiona doktor Zvezdan Terzić je uspeo da napuni pres centar stadiona Rajko Mitić. I …..
Nije viđeno ništa novo. Još jednom je Zvezdin doktor sa svima podelio šta ga muči i veseli. Poigrao se emocijama, vrlo vešto je kombinovao tugu i radost. Tip govora koji on neguje se obično naziva papagajski. Krenuo je izvinjenjem za užasnu igru protiv Izraelaca, a zatim je nastavio sa zlom, tačnije sotonom, koje galopira na njega, njegov klub i njegovu otadžbinu. Konkretna imena nije spominjao, ali je očigledno mislio na sve one koji su sa zapadne tribine skandirali „Uprava napolje”. Takvih nije bilo malo.
„Bez obzira što je u maju dobijen novi mandat, raspisujemo vanredne izbore za decembar. Šaljemo poruku svima da se pripreme, osmisle šta i kako mogu drugačije nego mi. Posle 12 godina rukovođenja Zvezdom možda i jeste vreme za dolazak novih”, reče doktor Terzić.
Posle toga usledio je red hvalisanja. Divio se ostvarenim rezultatima kluba u minuloj deceniji.
„Ako neko misli da može sa pet miliona sponzorstva od Gasproma i ukupno 9,2 miliona evra bolje od nas, organizujte se. Imaćete našu punu podršku. Sve što pravimo preko 9,2 miliona je velika avantura, rizik i magija koju pravi ovo rukovodstvo”, bio je galantan sa epitetima za svoj rad doktor Zvezdan Terzić.
Onda je nastupio završni krešendo sledećom konstatacijom.
„Pravili smo tim za Ligu šampiona, po kvalitetu i platama. Bili su opterećeni, pitali su se šta će biti ako ne uđemo. Tu je i naša greška, nismo uspeli da ih rasteretimo. Jer, nemoguće je da Eraković izgleda onako na terenu. Znamo koliko on može. Ovde pričamo o odgovornosti jer će Zvezda da osvoji desetu uzastopnu titulu i igrati desetu uzastopnu evropsku jesen. Toliko smo razmazili zvezdašku javnost”, čudio se doktor Terzić bledom nastupu uzdanice kluba Erakovića, najboljem proizvodu Zvezdine škole u minuloj deceniji.
Dakle, ponovo je Zvezdan Terzić opravdao titulu prvog „spin doktora” domaćeg fudbala. Usavršio je retorički nastup. Naravno da je sve vreme govora bila izražena enormna ljubav prema klubu kojeg voli više od svega na svetu. Konferenciji za novinare su prisustvovali i članovi Upravnog odbora, ali oni su po običaju više bili ikebana nego ljudi koje bilo ko šta pita u vezi sa situacijom u klubu.
I ranije je Crvena zvezda u više navrata bila eliminisana od „čuvenih” klubova sa Kipra, Izraela, Moldavije, ali „magično” rukovodstvo kluba predvođeno doktorom Zvezdanom Terzićem nastavilo je da stvara „magiju”. Ima li išta normalnije nego da kolektiv sa takvom tradicijom, infrastrukturom, armijom navijača, finansijama… dominira u domaćoj ligi. Većina drugih klubova nema ni za kafu. Zato nam fudbal i jeste na mizernom nivou, a reprezentacija ne može ni da se plasira na Mundijal gde učestvuju rekordnih 48 selekcija.
Zvezdan Terzić se oglasio rano, već u avgustu, a to znači biće po njegovom, bez obzira šta drugi žele i misle. Srpska fudbalska javnost je odavno naučena i „dresirana” da bude onako kao doktor zacrta. Tako se i ovaj put zaista pitam ima li razloga obrazlagati zašto Crvena zvezda već decenijama uporno ponavlja iste greške i nije proizvela igrača tipa Pižona. I protiv malo poznate Ber Ševe ju u prvih 11 bilo čak osam stranaca.
Od poslovne politike u kojoj su se „crveno-beli” odlučili za inostrano fudbalsko tržište i da priliku uporno dobijaju stranci sumnjivog kvaliteta ili igrači na zalasku karijera nema nikakva koristi. Tu se i te kako ovajde samo razni menadžeri, a svi ostali uključujući sam klub i srpski fudbal su na apsolutnom gubitku.
Celokupnoj situaciji u Crvenoj zvezdi, a bogami i sportu u celini su velikim delom doprineli i sami sportski novinari. Izuzimajući jednog stamenog kolegu koji već duže vreme upozorava na pogrešne poteze rukovodstva kluba, ostali žurnalisti, po pravilu na daljinski navođeni, pišu epove i bajke o Zvezdinim uspesima, „neviđenim” talentima iz omladinskog pogona, „strašnim” pojačanjima, „fenomenalnim” transferima, „blistavim” partijama nekih pojedinaca…
Na sve načine se trude da svojim piskaranjem stvore opštu histeriju oko Zvezdinih fudbalskih bitki. Ako bismo o delu novinarstva, onom pisanom, još uvek mogli govoriti kao o nečem ozbiljnom onda bi mogli da komotno utvrdimo kako kod većeg dela kolega novinara postoji prećutna zabrana korištenja mozga.
Milorad Bjelogrlić
