Дан после опроштаја фудбалера Црвене звезде од квалификација за учешће у Лиги шампиона „Алфа и омега” српског шампиона доктор Звездан Терзић је успео да напуни прес центар стадиона Рајко Митић. И …..
Није виђено ништа ново. Још једном је Звездин доктор са свима поделио шта га мучи и весели. Поиграо се емоцијама, врло вешто је комбиновао тугу и радост. Тип говора који он негује се обично назива папагајски. Кренуо је извињењем за ужасну игру против Израелаца, а затим је наставио са злом, тачније сотоном, које галопира на њега, његов клуб и његову отаџбину. Конкретна имена није спомињао, али је очигледно мислио на све оне који су са западне трибине скандирали „Управа напоље”. Таквих није било мало.
„Без обзира што је у мају добијен нови мандат, расписујемо ванредне изборе за децембар. Шаљемо поруку свима да се припреме, осмисле шта и како могу другачије него ми. После 12 година руковођења Звездом можда и јесте време за долазак нових”, рече доктор Терзић.
После тога уследио је ред хвалисања. Дивио се оствареним резултатима клуба у минулој деценији.
„Ако неко мисли да може са пет милиона спонзорства од Гаспрома и укупно 9,2 милиона евра боље од нас, организујте се. Имаћете нашу пуну подршку. Све што правимо преко 9,2 милиона је велика авантура, ризик и магија коју прави ово руководство”, био је галантан са епитетима за свој рад доктор Звездан Терзић.
Онда је наступио завршни крешендо следећом констатацијом.
„Правили смо тим за Лигу шампиона, по квалитету и платама. Били су оптерећени, питали су се шта ће бити ако не уђемо. Ту је и наша грешка, нисмо успели да их растеретимо. Јер, немогуће је да Ераковић изгледа онако на терену. Знамо колико он може. Овде причамо о одговорности јер ће Звезда да освоји десету узастопну титулу и играти десету узастопну европску јесен. Толико смо размазили звездашку јавност”, чудио се доктор Терзић бледом наступу узданице клуба Ераковића, најбољем производу Звездине школе у минулој деценији.
Дакле, поново је Звездан Терзић оправдао титулу првог „спин доктора” домаћег фудбала. Усавршио је реторички наступ. Наравно да је све време говора била изражена енормна љубав према клубу којег воли више од свега на свету. Конференцији за новинаре су присуствовали и чланови Управног одбора, али они су по обичају више били икебана него људи које било ко шта пита у вези са ситуацијом у клубу.
И раније је Црвена звезда у више наврата била елиминисана од „чувених” клубова са Кипра, Израела, Молдавије, али „магично” руководство клуба предвођено доктором Звезданом Терзићем наставило је да ствара „магију”. Има ли ишта нормалније него да колектив са таквом традицијом, инфраструктуром, армијом навијача, финансијама… доминира у домаћој лиги. Већина других клубова нема ни за кафу. Зато нам фудбал и јесте на мизерном нивоу, а репрезентација не може ни да се пласира на Мундијал где учествују рекордних 48 селекција.
Звездан Терзић се огласио рано, већ у августу, а то значи биће по његовом, без обзира шта други желе и мисле. Српска фудбалска јавност је одавно научена и „дресирана” да буде онако као доктор зацрта. Тако се и овај пут заиста питам има ли разлога образлагати зашто Црвена звезда већ деценијама упорно понавља исте грешке и није произвела играча типа Пижона. И против мало познате Бер Шеве ју у првих 11 било чак осам странаца.
Од пословне политике у којој су се „црвено-бели” одлучили за инострано фудбалско тржиште и да прилику упорно добијају странци сумњивог квалитета или играчи на заласку каријера нема никаква користи. Ту се и те како овајде само разни менаџери, а сви остали укључујући сам клуб и српски фудбал су на апсолутном губитку.
Целокупној ситуацији у Црвеној звезди, а богами и спорту у целини су великим делом допринели и сами спортски новинари. Изузимајући једног стаменог колегу који већ дуже време упозорава на погрешне потезе руководства клуба, остали журналисти, по правилу на даљински навођени, пишу епове и бајке о Звездиним успесима, „невиђеним” талентима из омладинског погона, „страшним” појачањима, „феноменалним” трансферима, „блиставим” партијама неких појединаца…
На све начине се труде да својим пискарањем створе општу хистерију око Звездиних фудбалских битки. Ако бисмо о делу новинарства, оном писаном, још увек могли говорити као о нечем озбиљном онда би могли да комотно утврдимо како код већег дела колега новинара постоји прећутна забрана кориштења мозга.
Милорад Бјелогрлић
