Kako li je nastao ovaj neobični izraz „kafanski patriotizam”? Zašto je lažni patriotizam doveden u vezu sa kafanom? Kako je jedna važna narodna institucija poput kafane dovedena u ovako negativan kontekst?
Pretpostavljam da je razlog tome što se kafana kod dela našeg stanovništva doživljava kao pomalo neozbiljno i neobavezujuće javno mesto, sa relativnim moralom, sa mnogo prazne priče i buke ni o ko čega, pa i sa pijanim baljezganjem, pa se neko dosetio da bi to mogla biti odgovarajuća slika za opis lažnog patriotizma koji se mnogo busa u zapravo prazna patriotska prsa. Ima osnova za taj pristup, iako je kafana mnogo sadržajnije i bolje mesto od toga.
Jedna od najupečatljivijih scena kafanskog patriotizma data je u čuvenoj Domanovićevoj satiri „Kraljević Marko po drugi put među Srbima”: „Napije se neko u mehani, pa se tek kad potroši pare ražali za Kosovom…”. Upravo zbog viševekovnog zazivanja Marka Kraljevića u srpskim narodnim junačkim pesmama da ustane i osveti Kosovo, Marko se vraća među Srbe i zatiče jednu novu i njemu nepoznatu političku situaciju.
Nema sumnje da je narodna patriotska pesma značajan deo našeg nacionalnog identiteta, bilo da je stara ili novokomponovana. Međutim, ona isto tako može biti korišćena u svrhe lažnog patriotizma. Jer je mnogo lakše pevati patriotske pesme u kafani nego učiniti i najmanji čin ličnog patriotizma na delu. O tome svedoči i sreski načelnik koji ispituje Marka Kraljevića nakon hapšenja i Markove izjave da je došao ponovo na ovaj svet jer ga pet stotina godina Srbi pozivaju u pesmama: „O, brate slatki, glupo si uradio! Koješta, ta to se samo tako peva. Na pesmu, da si bio pametan, ne bi ni polagao, niti bismo sad imali toliku nevolju i mi s tobom i ti s nama”. Nakon izlaska iz zatvora Marko obilazi Srbe po selima i u Beogradu koji mu daju razne izgovore zašto nemaju vremena da pođu sa njim na Kosovo. Paralelno sa tim drže se masovni patriotski zborovi i žestoki govori u prestonici, ali se nikakva akcija na oslobođenju Kosova ne pokreće. Sve ostaje na praznoj priči.
Upravo Domanovićev opis jednog takvog patriotskog zbora u jednoj velikoj mehani u Beogradu, kome prisustvuje i znatiželjni Marko Kraljević, daje potvrdu kako je nastao izraz „kafanski patriotizam”: „LJudi dupke puno, a razdraženi vatrenim govorom i debatom, te Marka niko i nije primetio … Cilj je zbora bio da se donese rezolucija kojom će se osuditi varvarsko ponašanje Arnauta na Kosovu, pa i u celoj Staroj Srbiji i Makedoniji, i zulumi koje Srbi trpe od njih na svom rođenom ognjištu”. Nakon snažnih govora, ponet patriotskom retorikom koja se čula, Marko Kraljević se javlja na zboru da je tu, da je došao zbog silnih srpskih poziva i da je spreman za osvetu Kosova. Na to dobija sledeći odgovor: „Ama, to pesme pevaju, brate slatki! To se samo tako peva. Ti ne znaš za poetiku… To se tako govori da je stil lepši, kitnjastiji! Vidi se da ni retoriku ne znaš… Ne razumeš, brate, glupo si uradio, vidi se da si prost čovek, starog kova… Primaš još reči u bukvalnom značenju…”.
Današnji patriotski zborovi oličeni su u pesmama Baje Malog Knindže pod naprednjačkim predizbornim šatrama. Bajin stih „Svaka bi fukara da ubije vuka” budi ogroman lažni nacionalni ponos i kod najvećih nacionalnih izdajnika. Najveća ironija našeg vremena je kad savremeni naprednjaci, lažne patriote, doživljavaju sebe kao nekakve vukove dok istovremeno izdaju i predaju Svetu Zemlju šiptarskim teroristima na Kosovu i Metohiji. Kada bi se među njima opet pojavio Marko Kraljević bio bi iznova oteran i poslat u ludnicu sa svojom idejom osvete Kosova i nacionalnog samopožrtvovanja. Jer jedina njihova politička ideja je opstanak na vlasti po svaku cenu, lopovluk i lično bogaćenje bez granica.
I zaista, ako su patriote oličene u Šešelju, Draškoviću, Vučiću, Dačiću, Vulinu…, razumljivo je zašto normalni građani Srbije sa gnušanjem gledaju na takav patriotizam. Međutim, ono što treba jasno i glasno konačno javno reći jeste da taj prostački, primitivni i korumpirani naprednjački patriotizam nije nikakvo rodoljublje već lažni patriotizam. Pravi patriotizam oličen je u Svetom Savi, Svetom Knezu Lazaru, Karađorđu, Njegošu, Živojinu Mišiću, Svetom Vladiki Nikolaju (Velimiroviću), 1300 kaplara ili borcima sa Košara.
Zato je danas toliko mučno slušati patriotske pesme po kafanama i proslavama u našem pokoljenju koje je dozvolilo izdaju i predaju Kosova i Metohije od strane aktuelne Vučićeve vlasti. Jasno je zašto naprednjaci i njihovi sateliti kao lažne patriote po ceo dan trube i glumataju patriotske govore i pesme, ali nije jasno zašto svi mi ostali, koji smo njihovi protivnici iz redova patriotske opozicije, takođe udaramo u velike patriotske talambase a ništa ne radimo da stanemo na kraj njihovom zlu i izdaji. Zato bi bilo dobro da patriotske pesme malo utihnu dok se ne rodi neko novo i dostojno pokolenje. Najbolje bi bilo – kada bi to bilo moguće – da se kafanski patriotizam u Srba zabrani. Ali, kako zabraniti i iskoreniti ovu ukorenjenu naviku kojom svaki Srbin lažni patriota smiruje grižu savesti i kamuflira svoju nacionalnu nesposobnost i kukavičluk?
Boško Obradović
