Objavili su studenti na svojim društvenim mrežama. Prvi „orden“ danas je dodeljen apsolventu ETF-a, Tanko Andreju koji je proglašen krivim. Osnovni sud u Pančevu doneo je prvostepenu osuđujuću presudu u postupku protiv studenta koji se teretio za „ometanje službenog lica“. Izrečena mu je mera uslovnog kućnog pritvora od šest meseci, koja se neće izvršiti ako u naredne dve godine ne počini novo krivično delo. U tu sramnu meru uračunata su tri meseca koja je već proveo u strogom kućnom pritvoru. Odbrana je, naravno, najavila žalbu na ovaj pravosudni apsurd.

Tako je postupak zbog prskalice s vodom, posle devet ročišta, sedam meseci mrcvarenja i tri meseca kućnog pritvora, dobio svoj prvostepeni, nakazni epilog.

Ne oslobađajuću presudu, ne obustavu, ne pravno priznanje da nikakva krivica ne postoji.

Andrej Tanko je dobio osuđujuću presudu.

Podsećam: niko od policajaca nije povređen. Niko nije prekinuo rad. Niko se nije javio lekaru. Nije bilo posledice, nije bilo štete, nije bilo prekida službene radnje.

Nikome nije falila dlaka s glave.

Pa ipak, sudska mašinerija je sedam meseci demonstrirala silu nad jednim mladim čovekom i na kraju ga proglasila krivim za vodu iz česme, prskanu u avgustu, na trideset stepeni.

Uglađeno treniranje sile i ignorisanje dokaza

U sramnom maniru, na prethodnom ročištu odbijeni su svi predlozi za saslušanje svedoka odbrane i svi dokazni predlozi. Tokom celog ovog fingiranog postupka odbijeno je više od šezdeset ključnih pitanja odbrane! Čak je i opravdani zahtev za izuzeće postupajućeg sudije Aleksandra Jovanova glatko odbačen. Sve se odvijalo u atmosferi lažne, formalne urednosti i gotovo „gospodskog“, uglađenog vođenja postupka, kako bi se iza sudske toge sakrilo ogoljeno institucionalno nasilje.

Andrej danas nije bio u sudu. Unapred je poručio da neće prisustvovati tom teatru apsurda i da nikoga ne poziva da dođe. Ali ljudi su došli. Po nesnosnoj vrućini, ispred sudnice su se ponovo okupili studenti, građani i aktivisti lokalnih zborova.

Došli su samoinicijativno, vođeni čistim prkosom i osećajem da je ova presuda prelomna tačka. Došli su da podrže mladića čija su hrabrost, čestitost i dostojanstveno držanje izazvali retko viđeno narodno divljenje, pomešano sa dubokom brigom i empatijom. Ne pamtim, a pamtim mnogo i dugo, da je neko u ovakvom postupku probudio toliki talas solidarnosti.

Bes, jad i sramota paralelne stvarnosti

Reakcije građana su burne, opravdane i preplavljene besom. Ljudi su ogorčeni i zgroženi.

Srbijom danas odjekuje isto, bolno pitanje: kako je moguće da se student osuđuje zbog obične vode, dok kriminalci leže na svojim krvavim i opljačkanim milionima, i na slobodi, a sistem im ne sme ništa? Kako je moguće da se ovakva brutalna revnost pokazuje nad Andrejem, dok u isto vreme, za najmonstruoznije zločine poput leševa u zabetoniranim buradima država sto puta menja, šteluje i falsifikuje zvanična saopštenja kako bi zaštitila stvarne centre moći?

U tim reakcijama sabrani su sva tuga, sramota i jad naroda koji živi u državi sposobnoj da bude efikasna isključivo tamo gde je ta efikasnost najnepravednija i najmalignija.

Znam da ova zemlja odavno živi u teškoj patologiji, ali ovo danas je direktno ruganje u lice zdravom razumu. Za vodu ima presude. Za baštensku prskalicu ima kazne i kućnog pritvora. Ali za one koji su ovu zemlju opljačkali, ponizili, unakazili i unesrećili, za njih nema ni brzine, ni poternica, ni optužnica. Za stvarne nacionalne tragedije nema takve institucionalne odlučnosti.

Zato ova sramna presuda nije samo presuda Andreju Tanku. Ovo je presuda svakome od nas ko odbija da savije kičmu. Ovo je otvorena pretnja i poruka režima: država će biti munjevita kada treba da vas disciplinuje i utera vam strah u kosti, ali će ostati slepa, i nema na sopstveni kriminal.

To je poruka da je obična voda opasnost po ustavni poredak ako je u rukama slobodnog studenta, ali da su jezivi zločini i pljačke potpuno prihvatljivi ako dolaze iz pravih centara sile.

Presuda je prvostepena i borba se nastavlja kroz žalbu. Ali današnji dan ostaje upisan kao istorijska sramota pančevačkog i pravosuđa uopšte. Dan kada je jedan mladić zvanično osuđen zbog vode, a mnogi od nas još jednom shvatili u kakvoj paralelnoj, „efikasnoj“ stvarnosti živimo.

Ali zapamtite: Andrej Tanko nije opasan zato što je prskao vodu. Opasan je jer je pokazao da ih se ne plaši. A bedem solidarnosti koji je danas stajao ispred suda poručuje im samo jedno.

Nismo se uplašili ni mi. Studenti najmanje. „Presude sudova kontrolisanih od strane kartela, nosićemo kao ordenje“

dr Slavica Plavšić