Објавили су студенти на својим друштвеним мрежама. Први „орден“ данас је додељен апсолвенту ЕТФ-а, Танко Андреју који је проглашен кривим. Основни суд у Панчеву донео је првостепену осуђујућу пресуду у поступку против студента који се теретио за „ометање службеног лица“. Изречена му је мера условног кућног притвора од шест месеци, која се неће извршити ако у наредне две године не почини ново кривично дело. У ту срамну меру урачуната су три месеца која је већ провео у строгом кућном притвору. Одбрана је, наравно, најавила жалбу на овај правосудни апсурд.

Тако је поступак због прскалице с водом, после девет рочишта, седам месеци мрцварења и три месеца кућног притвора, добио свој првостепени, наказни епилог.

Не ослобађајућу пресуду, не обуставу, не правно признање да никаква кривица не постоји.

Андреј Танко је добио осуђујућу пресуду.

Подсећам: нико од полицајаца није повређен. Нико није прекинуо рад. Нико се није јавио лекару. Није било последице, није било штете, није било прекида службене радње.

Никоме није фалила длака с главе.

Па ипак, судска машинерија је седам месеци демонстрирала силу над једним младим човеком и на крају га прогласила кривим за воду из чесме, прскану у августу, на тридесет степени.

Углађено тренирање силе и игнорисање доказа

У срамном маниру, на претходном рочишту одбијени су сви предлози за саслушање сведока одбране и сви доказни предлози. Током целог овог фингираног поступка одбијено је више од шездесет кључних питања одбране! Чак је и оправдани захтев за изузеће поступајућег судије Александра Јованова глатко одбачен. Све се одвијало у атмосфери лажне, формалне уредности и готово „господског“, углађеног вођења поступка, како би се иза судске тоге сакрило огољено институционално насиље.

Андреј данас није био у суду. Унапред је поручио да неће присуствовати том театру апсурда и да никога не позива да дође. Али људи су дошли. По несносној врућини, испред суднице су се поново окупили студенти, грађани и активисти локалних зборова.

Дошли су самоиницијативно, вођени чистим пркосом и осећајем да је ова пресуда преломна тачка. Дошли су да подрже младића чија су храброст, честитост и достојанствено држање изазвали ретко виђено народно дивљење, помешано са дубоком бригом и емпатијом. Не памтим, а памтим много и дуго, да је неко у оваквом поступку пробудио толики талас солидарности.

Бес, јад и срамота паралелне стварности

Реакције грађана су бурне, оправдане и преплављене бесом. Људи су огорчени и згрожени.

Србијом данас одјекује исто, болно питање: како је могуће да се студент осуђује због обичне воде, док криминалци леже на својим крвавим и опљачканим милионима, и на слободи, а систем им не сме ништа? Како је могуће да се оваква брутална ревност показује над Андрејем, док у исто време, за најмонструозније злочине попут лешева у забетонираним бурадима држава сто пута мења, штелује и фалсификује званична саопштења како би заштитила стварне центре моћи?

У тим реакцијама сабрани су сва туга, срамота и јад народа који живи у држави способној да буде ефикасна искључиво тамо где је та ефикасност најнеправеднија и најмалигнија.

Знам да ова земља одавно живи у тешкој патологији, али ово данас је директно ругање у лице здравом разуму. За воду има пресуде. За баштенску прскалицу има казне и кућног притвора. Али за оне који су ову земљу опљачкали, понизили, унаказили и унесрећили, за њих нема ни брзине, ни потерница, ни оптужница. За стварне националне трагедије нема такве институционалне одлучности.

Зато ова срамна пресуда није само пресуда Андреју Танку. Ово је пресуда свакоме од нас ко одбија да савије кичму. Ово је отворена претња и порука режима: држава ће бити муњевита када треба да вас дисциплинује и утера вам страх у кости, али ће остати слепа, и нема на сопствени криминал.

То је порука да је обична вода опасност по уставни поредак ако је у рукама слободног студента, али да су језиви злочини и пљачке потпуно прихватљиви ако долазе из правих центара силе.

Пресуда је првостепена и борба се наставља кроз жалбу. Али данашњи дан остаје уписан као историјска срамота панчевачког и правосуђа уопште. Дан када је један младић званично осуђен због воде, а многи од нас још једном схватили у каквој паралелној, „ефикасној“ стварности живимо.

Али запамтите: Андреј Танко није опасан зато што је прскао воду. Опасан је јер је показао да их се не плаши. А бедем солидарности који је данас стајао испред суда поручује им само једно.

Нисмо се уплашили ни ми. Студенти најмање. „Пресуде судова контролисаних од стране картела, носићемо као ордење“

др Славица Плавшић