Наслов овог коментара је „Анонимус и легенда”, а могао је да буде и „Славиша Кокеза фудбалски анонимус” или „Немања Видић фудбалска легенда”. Можда су та два била боља, али они који буду читали текст нека пресуде.
Ко је Славиша Кокеза ?
Био је члан Српске радикалне странке, а по оснивању Српске напредне странке 2008. године постаје члан и функционер те партије. Члан је Главног одбора и потпредседник београдског одбора СНС. Шира јавност за њега је први пут чула у јулу 2008. године када се појавио на конференцији за медије Српске радикалне странке, седећи поред тадашњег Двадесетог маја 2016. године на Изборној скупштини у Старој Пазови Славиша Кокеза је изабран за новог председника ФСС. Кокеза је добио једногласну подршку свих 77 присутних делегата. Претходно је од децембра 2014. био председник ФС Београда.
После 1.030 дана 16. марта 2019. године једногласном подршком свих 68 чланова Изборне Скупштине Славиша Кокеза је добио нови мандат. Приликом именовања на ту функцију у званичној биографији на сајту Фудбалског савеза Београда је писало да је фудбалску каријеру започео у ФК Челик из Зенице играјући у млађим категоријама у периоду од 1985 до 1991. године. Играо је једно време са половичним успехом и за нижеразредни ФК Бродарац.
Оставку на функцију председника Фудбалског савеза Србије Славиша Кокеза је поднео 22. марта 2021. Претходно су медији данима писали о његовој повезаности са извесним криминалним групама, а најављивано је и његово хапшење због „зарађених” 640 милиона евра на начин да је изиграо царинске прописе. Према подацима Агенције за привредне регистре, Кокеза је био власник најмање три фирме – „Еуросалон фабрика доо”, „Сениор теам доо” и „Бест цонтацт доо”.
Ко је Немања Видић ?
Немања Видић без дилеме најтрофејнији, а по многима и најбољи српски фудбалер у 21. веку. Осам година стандардни првотимац Манчестер Јунајтеда са којим је пет пута био првак Енглеске, тријумфовао у Купу шампиона 2008. године, два пута (2007., 2008.) по избору новинара изабран у најбољи тим света заједно са Месијем, Роналдом, Ибрахимовићем…. У септембру 2010. године постао капитен Манчестер јунајтеда као други странац у историји клуба. Љубимац Олд Трафорда. Репрезентативац Србије 56 пута. Каријера за понос и дику.
Крајем јануара 2016. године завршио играчку каријеру и вратио се у Србију где је желео да ради у ФСС. Међутим, младост, енергија, углед, знање, идеје, искуство стечено у Енглеској и Италији нису били довољни да задобије поверење делегата ФСС. Манири научени у колевци фудбала у Србији не значе апсолутно ништа. Повукао се дан уочи избора. Није желео да буде актер фарсе којим убилује српски фудбал и друштво у целини.
Мало је било људи који су били тако општепознати, вољени, цењени као Немања Видић. Фудбал је за њега био опсесија, циљ живота. Ауторитативан на терену није знао за шалу. Човек јасних принципа. Слободан у својим судовима, чистих руку, чисте душе и чисте успомене.
Борбен, отворен, неустрашив. Блистао скромношћу и поштењем до крајњих граница. Никада
није напустио став борца који се бори и мисли својом главом. Он је сав свој живот ставио у службу фудбала и то без икакве демагогије или неког личног користољубља. Финансијски се обезбедио играјући у иностранству.
Шта рећи него безобразлук невиђених размера. Могућ само у Србији. Синоћ ме звао један другар, иначе велики навијач Црвене звезде који прати фудбал већ више деценија и рече ми: „Држава која дозволи да Немању Видића растргају безначајни керови не заслужује да има фудбал”. У једној реченици све речено. То ме и натера да напишем ове редове.
Милорад Бјелогрлић
