Pančevačka „efikasnost“ za prskalicu, amnezija sistema za tragedije Deveto ročište u sudskom procesu protiv studenta Andreja Tanka, održano danas u Osnovnom sudu u Pančevu, ogolilo je do kraja mehanizam onoga što se u Srbiji naziva pravosuđem.
Sudnica je podsećala na teatar apsurda u kom su uloge unapred podeljene, a ishod nacrtan. Sudija Aleksandar Jovanov hladnokrvno je odbio sve predloge odbrane za saslušanje svedoka. Odbio je i više od šezdeset legitimnih pitanja odbrane, pretvarajući pravo na odbranu u puku fasadu. Kada je pravni tim Andreja Tanka, u nemogućnosti da obezbedi fer suđenje, zatražio izuzeće sudije, usledila je kratka jednočasovna pauza, tek toliko da se forma zadovolji. Zahtev je ekspresno odbijen. Isto tako je bilo i kada je zatraženo izuzeće tužiteljke.
Andrej Tanko je posle devetog ročišta pribran, razuman i potpuno svestan situacije u kojoj se nalazi. To je možda i najpotresniji deo ove priče: mladi čovek protiv koga se godinu dana vodi postupak zbog prskalice s vodom deluje smirenije, racionalnije i odgovornije od sistema koji ga već mesecima razvlači po sudnici. Završne reči i donošenje presude zakazani su po hitnom postupku za sredu. Ovu munjevitu brzinu u okončanju procesuiranja studenta sudija je objasnio poslovičnim argumentom: „efikasnošću suda u Pančevu“.
I tek posle te reči – efikasnost – dolazi ono što se više ne može i ne sme prećutati.
Efikasnost za prskalicu s vodom!?
Efikasnost za mladića koji ne poziva nikoga da dođe u sredu. Koji ne pravi predstavu od sopstvene muke. Koji je svestan da se nada sada polaže u žalbu i odluku apelacionog suda, jer je potpuno neverovatno da se u ovom slučaju uopšte govori o bilo kakvom krivičnom delu.Ali zato ta efikasnost po pravilu izostaje tamo gde bi stvarno morala da budenemilosrdna.
Godinu dana „uglađenog“, gospodskog, formalno urednog vođenja postupka zbog baštenske prskalice sa običnom vodom deluje kao duboko izopačena farsa. Dok se na lokalnom nivou, u Pančevu, pokazuje zastrašujuća ažurnost kako bi se slomio i disciplinovao jedan student, pravosuđe u Srbiji ostaje nemo i nepokretno tamo gde su zločini stvarni, nepovratni i užasno svirepi.
Za zabetonirano telo ubijenog čoveka sistem nema takvu brzinu. Za šesnaest stradalih pod novosadskom nadstrešnicom nema takve revnosti državnih organa, nema optužnica, nema hitnih ročišta. Za sistemsku korupciju, pljačku i institucionalno nasilje u ovoj zemlji nema zakona. Ali zato za običnu vodu sa neke česme u Pančevu ima i resursa, i vremena, i ućutkanih advokata, i ekspresno zakazanih završnih reči.
Dok državni aparat trenira strogoću, vreme prolazi. Čak i ako se dogodi čudo, pa pod pritiskom javnosti u sredu bude doneta oslobađajuća presuda, šteta je već nepovratno učinjena. Godinu dana mladosti ovog momka ostalo je zarobljeno u raljama sistema. Godinu dana u kojima je mogao da diplomira, da se zaposli, da putuje, da jednostavno živi, zamenjeno je kućnim pritvorom, neizvesnošću i mrcvarenjem. Tu, eventualnu zakasnelu milost nijedna odluka više ne može da izbriše.
Ovaj proces je ogledalo današnje Srbije. Ako je država najbrža i najsurovija onda kada treba da utera strah i disciplinuje mladost, a najsporija, najkukavnija i potpuno nema onda kada njene institucije i funkcioneri treba da odgovaraju za gubitak ljudskih života, onda problem sigurno nije ni u Andreju niti u bilo kom drugom studentu.
Problem je u državi koja je izgubila svaku meru, svaki kontakt sa pravdom i poslednju kap ljudskosti.
Sreda će biti dan kada ćemo videti da li je od zakona definitivno napravljena batina, a od pravde ruglo.
dr Slavica Plavšić
