Grupna faza najkontroverznijeg Mundijala je gotova. Sada sledi najzanimljiviji deo kada počinje da se igra na ispadanje. Popravnog više nema. Kako će biti u nastavku takmičenja pokazaće vreme.
Ovo što gledamo je u odnosu na prethodna svetska prvenstva jedna znatno izmenjena igra. Sve više liči na košarku. Igra je „nezvanično” podeljena na četiri četvrtine po 22-23., minuta, a reklame kojekakvih svetskih brendova polako preuzimaju primat u odnosu na samu igru. Var je postao „rastegljiv” pojam. Po pravilu je uvek na štetu slabijeg. Prvi čovek svetskog fudbala Đani Infantino i dalje se ponaša u skladu sa prezimenom. Već razmišlja kome će posle Donalda Trampa da dodeli novu „nagradu za mir”.
Ipak, jedna stvar je već sada jasna. Sudeći po kvalitetu nema nikakve dileme da je ovo, bar za sada najslabiji šampionat u istoriji. Nažalost Srbija ni na takvom Mundijalu sa rekordnih 48 reprezentacija nije izborila plasman. Selekcija koja kod kuće izgubi od Albanije to i ne zaslužuje. „Orlovi” su i u prijateljskim utakmicama protiv Zelenortskih ostrva i Meksika izgledali kao četverorazredna selekcija.
Krilatica da je srpski fudbal već odavno postao „smeće koje niko neće” se potvrđuje iz dana dana. Fudbal se u ovoj zemlji raspao i sada polako trune. Najveći krivci za to sede u savezu. Njihova nesposobnost, neznanje, bahatost i sebičnost osudila je srpski fudbal na propast. Postao je toliko nezanimljiv i neinteresantan da je veća atrakcija za sve medije postala „pijana noć” anonimnih pevača i pevačica i njihovo trežnjenje, nego derbi Crvene zvezde i Partizana.
Ovih dana je počeo i prelazni rok. Zvezda je pokupila više talenata iz cele Srbije i videćemo kako će se razvijati. Šampion Srbije se bar do sada nije previše proslavio po tom pitanju. Razvoj karijere Maksimovića, Mimovića, Nedeljkovića… to na najbolji način potvrđuju. Trener Dejan Stanković je pun komplimenata kada su u pitanju pripreme u Austriji.
Tatini sinovi Kostadin Terzić i Andrej Mrkela čelnici OFK Beograda su odradili odličan posao. Za Džeja Enema su dobili obeštećenje dva miliona evra od „ljutog rivala” Crvene zvezde, na čijem čelu su doktor Zvezdan Terzić i njegove desne ruke Mitar Mrkela. Baš lep biznis. Zlobnici bi rekli dobro obavljen posao u „krugu porodice”. Partizan se razišao sa Predragom Mijatovićem. „Crno-beli” su dobili i novog trenera, Sašu Ilića. Sada se i igrači iz Azerbejdžana u Humskoj predstavljaju kao pojačanja.
Navijači nisu baš zadovoljni tim potezima, ali za tu kategoriju ljudi više niko i ne vodi računa u fudbalskoj Srbiji. Sve praznije tribine tu potvrđuju. Domaće „loptanje” je duboko ispod dna i fudbalska javnost je digla ruke od njega.
Istočna Srbija je dobila novog predsednika. Tu funkciju će u naredne četiri godine obavljati Vladan Gašić sin ministra Bratislava Gašića. Vladanovo imenovanje je pozdravio i prvi čovek srpske „kuće fudbala” Dragan Džajić, ali i „gensek” Branko Radujko koji su prisustvovali sednici održanoj u Narodnom muzeju u Kruševcu. Sve je obavljeno po „protokolu” koji je uveden još u davna „Kokezina vremena”. Parodije od predsednika Kokeze nema, ali tehnologija je ista. Glasačku mašineriju kada je srpski fudbal u pitanju niko ne sme i ne može da iznenadi.
Ništa čudno, bar kada je fudbal u pitanju. On je godinama već sam po sebi tragedija. Propadanje se nastavlja. Srbija je danas neuređena zemlja i u mnogo važnijim oblastima života nego što je sport. Ovde je poltronstvo zamena za sve druge karakterne osobine, a u FSS je to posebno izraženo. Sport je oduvek bio ogledalo celog društva koje je odavno u problemu, ima tome više decenija, a kriminal i korupcija se nalaze u zenitu.
Milorad Bjelogrlić
