Od 1995. godine, međunarodna organizacija Transparency International sprovodi istraživanja percepcije korupcije u javnom sektoru u oko 180 država sveta. Rezultati globalnog indeksa percepcije korupcije (CPI) objavljuje se početkom svake godine i oni pokazuju kakvu percepciju o nekoj državi imaju strani investitori, politički partneri i međunarodna zajednica. Navedeni indeks meri korupciju u rasponu od 0 do 100, pri čemu manja vrednost indeksa predstavlja veći stepen korupcije. Važno je da se podvuče da CPI detektuje dve stvari: 1. trendove korupcije kroz vreme i 2. relativno pozicioniranje države među drugim državama. Vrednost indeksa percepcije korupcije za 2025. godinu iznosi 33, što je pad u odnosu na prošlogodišnji rezultat (35), čime Srbija na globalnom nivou zauzima 116 mesto od 182 države. Srbija je u borbi protiv korupcije u samom začelju Evrope, a od nje su u ovom segmentu gore samo Rusija, Belorusija i Turska.
Srbija u antikorupcijskim rezultatima gleda u leđa svim postjugoslovenskim republikama pa čak i Bosni i Hercegovini, koja je višedecenijski ostvarivala lošije rezultate. Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, Srbija je po sistemskoj korupciji u rangu država u kojima postoji režim lične vlasti, sa razvijenim klijentelističkim mrežama i u kojima se potiru ljudska i građanska prava.
Ovo je najlošiji rezultat CPI u Vučićevoj eri, a najbolji rezultat je ostvaren 2016. godine kad je otvoreno pregovaračko poglavlje 23, koje se odnosi na vladavinu prava i borbu protiv korupcije. Od 2018. godine beleži se konstantno pogoršanje, koje je kulminiralo (anti)korupcijskom krizom uzrokovanom padom novosadske nadstrešnice. Nije zgoreg podsetiti se na rane radove SNS, koji je svojim lažnim antikorupcijskim programom osvojio simpatije birača, praveći antikorupcijski razultat od hapšenja Miškovića iako je posredi bio klasičan privredni kriminal, a ne slučaj visoke korupcije. Nije dugo trebalo da javnost shvati da je reč o zakulisnoj i fingiranoj predstavi u čijoj srži je najverovatnije bila korupcija, odnosno otkupljivanje slobode ali i javno disciplinovanje neposlušnih tajkuna, da bi uvideli šta država može da im uradi. Kako god, od proklamovane nulte tolerancije na korupciju, režim je postao netolerantan na antikorupciju pa čak i antikorupcijski fobičan. Razlog za takve sentimente dojučerašnjih beloglavih supova leži u strahu od gubitka moći, slobode i imovine stečene koruptivnim i kriminalnim radnjama.
Postavlja se pitanje zbog čega je Srbija ostvarila lošiji rezultat u odnosu na prošlu godinu i zbog čega konstantno napreduje u nazadovanju odnosno poboljšava se u pogoršanju? Na dodatno bujanje korupcije kao neformalne institucije utiče nekoliko faktora, koji će u redovima koji slede biti detaljnija analizirani. Značajan faktor je nastavak preskupih i nepotrebnih infrastrukturnih projekata, tzv. belih slonova, koji su paravan za korupciju i koji se sprovode na osnovu netransparentnih direktnih pogodbi uz zaobilaženje procedura javnih nabavki. Moravski koridor, EXPO 2027 i auto put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad su ilustrativni primeri. Cena izgradnje Moravskog koridora kao i deonice auto puta BG-ZR-NS je od početka radova do danas povećana za milijardu evra, čime će ovi projekti ući u svetske anale korupcije. EXPO 2027 je priča za sebe ali u kontekstu indeksa percepcije korupcije trebalo bi da se apostrofira usvajanje izmena i dopuna zakona o njemu, koje su donete bez procene koruptivnih rizika, što je trebalo da učini Agencija za sprečavanje korupcije. Autorka ovih redova dok je bila narodni poslanik je javno apelovala na ASK da to učini, a njen odgovor je bio da ne može time da se bavi jer ne zna koja je verzija zakona važeća! Ovaj montipajtonovski odgovor koji vređa inteligenciju ne treba da čudi ako se uzme u obzir da je na čelu ASK čovek koji se nalazi u sukobu interesa i o čijem razrešenju nadležni skupštinski odbor sa predsedavajućim Mrdićem nije želeo da rasparavlja.
ASK nije nezavisna brana za prevenciju korupcije javnih funkcionera već je zarobljena institucija koja je saučesnik režima u prikrivanju korupcije. Ova institucija ne vidi ništa sporno u Macutovoj kupovini vile od milion evra dan pre njegovog stupanja na javnu funkciju niti nalazi za shodno da proceni koruptivne rizike u tzv. Mrdićevim zakonima. Dodatno, ASK nije reagovala na očiglednu funkcionersku kampanju u izbornom procesu u Kosjeriću, Zaječaru, Negotinu, Mionici i Sečnju. Pored funkcionerske kampanje, lokalne izbore u gorenavedenim mestima obeležila je kupovina glasova koja nema institucionalni epilog kao i masovna zloupotreba budžetskih sredstava u predizborne svrhe. Dodatno, u javnim preduzećima se nastavlja sa netransparentnom praksom sprovođenja javnih nabavki, a šampion je JP Srbijagas koji je na javne nabavke bez ikakvog postupka potrošio 39,84 milijarde dinara.
Buđenje antikorupcijske svesti je najznačajniji prošlogodišnji doprinos studentskog pokreta u borbi protiv koruptivno-kriminogenog režima budući da je građanstvo predugo tolerisalo korupciju kao neformalnu instutuciju i model ponašanja. Građani su uvideli da korupcija jedne hrani, a druge sahranjuje i da niko zbog toga ne snosi odgovornost. Režim je osetio veliku opasnost od pobunjenog društva koje zahteva institucionalnu pravdu i da bi sebe sačuvao sabotira finansijsku istragu o tokovima novca u slučaju „Nadstrešnica“. Na osnovu direktiva izvršne vlasti, povlače se predstavnici policije, Poreske uprave, Uprave za sprečavanje pranja novca iz udarnih grupa TOK, čime se vezuju njegove ruke u krivičnom gonjenju. U 2025. godini, nakon hibernacije duže od jedne decenije, razbudilo se Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje je došlo do dokaza da je u procesu renoviranja železničke pruge do Mađarske oštećen budžet u iznosu od 115, 5 miliona evra.
Na loš rezultat CPI uticala je i činjenica da nema osuđujućih presuda u slučajevima visoke korupcije niti trajnog oduzimanje imovine stečene korupcijom. Zbog nesigurnog poslovnog ambijenta investitori kojima je vlast širokogrudo davala subvencije odlaze, a međunarodna zajednica je izgubila poverenje u „stabilokratski“ režim koji je postao izvor represije i nestabilnosti. Zastoj u evrointegracijama takođe se reflektuje i na vrednost kompozitnog indeksa budući da je empirija dokazala da svaki pad u oblasti vladavine prava dovodi do povećanja nivoa korupcije.
Srbija se nalazi u krugu država sa visokim nivoima sistemske korupcije, koja rezultira urušavanjem ekonomije, povećanjem nejednakosti, slomom demokratije, gubitkom poverenja u državu i njene institucije i gubitkom ljudskih života kao najpogubnijom i nenadoknadivom posledicom. Da bi došlo do smanjenja korupcije do tolerantnog nivoa (prelazna ocena 50 na CPI), prvi korak je smena pogubnog režima koji je glavni generator korupcije. Nakon toga sledi procesuiranje slučajeva visoke korupcije, utvrđivanje porekla imovine i njeno trajno oduzimanje u slučajevima kada ne može da se utvrdi njeno poreklo. Neophodno je redizajniranje institucija nadležnih za preveniranje i sankcionisanje korupcije i njihovo čišćenje od nedostojnih kadrova, kroz veting i lustraciju. Sprečavanje prakse pranja novca i eliminisanje prljavog novca iz redovnih tokova, stavljanje van pravne snage štetnih ugovora zaključenih direktnim pogodbama i institucionalni epilog korupcionaških slučajeva, počev od Savamale do Generalštaba, nameću se kao urgentni antikorupcijski koraci.
dr Tijana Perić Diligenski
