Од 1995. године, међународна организација Транспаренцy Интернатионал спроводи истраживања перцепције корупције у јавном сектору у око 180 држава света. Резултати глобалног индекса перцепције корупције (ЦПИ) објављује се почетком сваке године и они показују какву перцепцију о некој држави имају страни инвеститори, политички партнери и међународна заједница. Наведени индекс мери корупцију у распону од 0 до 100, при чему мања вредност индекса представља већи степен корупције. Важно је да се подвуче да ЦПИ детектује две ствари: 1. трендове корупције кроз време и 2. релативно позиционирање државе међу другим државама. Вредност индекса перцепције корупције за 2025. годину износи 33, што је пад у односу на прошлогодишњи резултат (35), чиме Србија на глобалном нивоу заузима 116 место од 182 државе. Србија је у борби против корупције у самом зачељу Европе, а од ње су у овом сегменту горе само Русија, Белорусија и Турска.
Србија у антикорупцијским резултатима гледа у леђа свим постјугословенским републикама па чак и Босни и Херцеговини, која је вишедеценијски остваривала лошије резултате. Као земља кандидат за чланство у ЕУ, Србија је по системској корупцији у рангу држава у којима постоји режим личне власти, са развијеним клијентелистичким мрежама и у којима се потиру људска и грађанска права.
Ово је најлошији резултат ЦПИ у Вучићевој ери, а најбољи резултат је остварен 2016. године кад је отворено преговарачко поглавље 23, које се односи на владавину права и борбу против корупције. Од 2018. године бележи се константно погоршање, које је кулминирало (анти)корупцијском кризом узрокованом падом новосадске надстрешнице. Није згорег подсетити се на ране радове СНС, који је својим лажним антикорупцијским програмом освојио симпатије бирача, правећи антикорупцијски разултат од хапшења Мишковића иако је посреди био класичан привредни криминал, а не случај високе корупције. Није дуго требало да јавност схвати да је реч о закулисној и фингираној представи у чијој сржи је највероватније била корупција, односно откупљивање слободе али и јавно дисциплиновање непослушних тајкуна, да би увидели шта држава може да им уради. Како год, од прокламоване нулте толеранције на корупцију, режим је постао нетолерантан на антикорупцију па чак и антикорупцијски фобичан. Разлог за такве сентименте дојучерашњих белоглавих супова лежи у страху од губитка моћи, слободе и имовине стечене коруптивним и криминалним радњама.
Поставља се питање због чега је Србија остварила лошији резултат у односу на прошлу годину и због чега константно напредује у назадовању односно побољшава се у погоршању? На додатно бујање корупције као неформалне институције утиче неколико фактора, који ће у редовима који следе бити детаљнија анализирани. Значајан фактор је наставак прескупих и непотребних инфраструктурних пројеката, тзв. белих слонова, који су параван за корупцију и који се спроводе на основу нетранспарентних директних погодби уз заобилажење процедура јавних набавки. Моравски коридор, ЕXПО 2027 и ауто пут Београд-Зрењанин-Нови Сад су илустративни примери. Цена изградње Моравског коридора као и деонице ауто пута БГ-ЗР-НС је од почетка радова до данас повећана за милијарду евра, чиме ће ови пројекти ући у светске анале корупције. ЕXПО 2027 је прича за себе али у контексту индекса перцепције корупције требало би да се апострофира усвајање измена и допуна закона о њему, које су донете без процене коруптивних ризика, што је требало да учини Агенција за спречавање корупције. Ауторка ових редова док је била народни посланик је јавно апеловала на АСК да то учини, а њен одговор је био да не може тиме да се бави јер не зна која је верзија закона важећа! Овај монтипајтоновски одговор који вређа интелигенцију не треба да чуди ако се узме у обзир да је на челу АСК човек који се налази у сукобу интереса и о чијем разрешењу надлежни скупштински одбор са председавајућим Мрдићем није желео да распаравља.
АСК није независна брана за превенцију корупције јавних функционера већ је заробљена институција која је саучесник режима у прикривању корупције. Ова институција не види ништа спорно у Мацутовој куповини виле од милион евра дан пре његовог ступања на јавну функцију нити налази за сходно да процени коруптивне ризике у тзв. Мрдићевим законима. Додатно, АСК није реаговала на очигледну функционерску кампању у изборном процесу у Косјерићу, Зајечару, Неготину, Мионици и Сечњу. Поред функционерске кампање, локалне изборе у горенаведеним местима обележила је куповина гласова која нема институционални епилог као и масовна злоупотреба буџетских средстава у предизборне сврхе. Додатно, у јавним предузећима се наставља са нетранспарентном праксом спровођења јавних набавки, а шампион је ЈП Србијагас који је на јавне набавке без икаквог поступка потрошио 39,84 милијарде динара.
Буђење антикорупцијске свести је најзначајнији прошлогодишњи допринос студентског покрета у борби против коруптивно-криминогеног режима будући да је грађанство предуго толерисало корупцију као неформалну инстутуцију и модел понашања. Грађани су увидели да корупција једне храни, а друге сахрањује и да нико због тога не сноси одговорност. Режим је осетио велику опасност од побуњеног друштва које захтева институционалну правду и да би себе сачувао саботира финансијску истрагу о токовима новца у случају „Надстрешница“. На основу директива извршне власти, повлаче се представници полиције, Пореске управе, Управе за спречавање прања новца из ударних група ТОК, чиме се везују његове руке у кривичном гоњењу. У 2025. години, након хибернације дуже од једне деценије, разбудило се Тужилаштво за организовани криминал, које је дошло до доказа да је у процесу реновирања железничке пруге до Мађарске оштећен буџет у износу од 115, 5 милиона евра.
На лош резултат ЦПИ утицала је и чињеница да нема осуђујућих пресуда у случајевима високе корупције нити трајног одузимање имовине стечене корупцијом. Због несигурног пословног амбијента инвеститори којима је власт широкогрудо давала субвенције одлазе, а међународна заједница је изгубила поверење у „стабилократски“ режим који је постао извор репресије и нестабилности. Застој у евроинтеграцијама такође се рефлектује и на вредност композитног индекса будући да је емпирија доказала да сваки пад у области владавине права доводи до повећања нивоа корупције.
Србија се налази у кругу држава са високим нивоима системске корупције, која резултира урушавањем економије, повећањем неједнакости, сломом демократије, губитком поверења у државу и њене институције и губитком људских живота као најпогубнијом и ненадокнадивом последицом. Да би дошло до смањења корупције до толерантног нивоа (прелазна оцена 50 на ЦПИ), први корак је смена погубног режима који је главни генератор корупције. Након тога следи процесуирање случајева високе корупције, утврђивање порекла имовине и њено трајно одузимање у случајевима када не може да се утврди њено порекло. Неопходно је редизајнирање институција надлежних за превенирање и санкционисање корупције и њихово чишћење од недостојних кадрова, кроз ветинг и лустрацију. Спречавање праксе прања новца и елиминисање прљавог новца из редовних токова, стављање ван правне снаге штетних уговора закључених директним погодбама и институционални епилог корупционашких случајева, почев од Савамале до Генералштаба, намећу се као ургентни антикорупцијски кораци.
др Тијана Перић Дилигенски
