Postoje ljudi koji su bogom dani za određene funkcije u vremenu korupcije i srozavanja svih vrednosnih i moralnih postulata. U vremenu „zla“ i beščašća, oni su iz potpune političke anonimnosti prigrabili funkciju i ne ispuštaju je kao da su jedini stvoreni za nju, ne birajući način i sredstva da na njoj ostanu. Gazeći slabije, saginjajući se pred jačima, uvek zver i poltron. Ima ih, niču na svim staništima, egzistiraju u svim uslovima. Pirevine kojoj niko ništa ne može.
Jedan od takvih, a mislim da su svi srpski predsednici opština (osim jedne) u potpunosti identični. Zato ćemo u kratkim crtama skicirati predsednika opštine Majdanpek, te rudarsko – kineske kolonije kako je oslovljavaju u poslednje vreme, od perioda prodaje rudnika kineskoj kompaniji „Zi Đin“. Ime nećemo pominjati tom predsedniku opštine Majdanpek, opšte je poznat kao egzemplar uspona na raširenoj pojavi beskičmenjaštva u palanačkim sredinama.
Devedesetih, turbulentno ratno vreme, proveo je baveći se svojim poslom policijskog inspektora, lojalan Miri Marković i Slobodanu Miloševiću, bez glasovitih eksponiranja sa malo rada i značajnijijih rezultata, kao da je čekao priliku da redom napuste lokal ljudi koji su se borili, eksponirali, ugnjetavani od decenijskog zla suprotstavljanja politike koja će kasnije uništiti Srbiju.
Njegov uspon i ulazak u politiku započinje pobedom na lokalnim izborima 2004.g. naizgled, kao samostalni kandidat pobedio je kandidata Demokratske stranke, tada, naravno uz svesrdnu pomoć lokalne policije koja mu je tajno odradila kampanju sa velikim uspehom. Naravno, policajci iz te garniture su bogato kasnije naplatili svoj angažman. Ubrzo, i sam uvideći da samostalno ne može prihvata ponudu te Demokratske stranke i zauzima visoke pozicije u stranačkoj numenklaturi. I to traje sve do pada demokrata i dolaska jedne hibridne stranke na vlast i pojave AV, kada jedan (samo tada) kratak period postaje opozicija, i predsednik OO DS Donji Milanovac. Tada se razboleo i iz MUP – a odlazi kao invalidski penzioner. Kratko vreme, jer na poziv AV, oberučke prihvata ponudu, i sa mesta predsednika demokrata postaje kandidat ispred liste SNS, i doživljava trijumfalni povratak na mesto prvog čoveka opštine Majdanpek.
Ko zna koliko je znojavih odela promenio da bi, eto, skoro dve decenije bio na vlasti, nebitno je. Suštinski, mnogo važnije je, šta je za to vreme uradio. Dela ostaju, ali njih bilo nije, osim onih efemernih i nepotrebnih, ili sumnjivih, jer ne zna se cena njihova stvarna. Njegova vanbračna supruga, postavljena da vodi finansije u Opštini zna, ali naravno ćuti.
Propale su fabrike u vreme njegovog predsednikovanja „Megaplast“, „Fep“, „Poreč“, ZZ „Sloga“ sve u Donjem Milanovcu, „Zlatara“ Majdanpek, FBC Debeli Lug, znači skoro sve, osim rudnika koji radi, ali i besomučno eksploatiše rudu nastojeći da u rekordnom roku iscrpi sve rezerve maksimalno i da ide dalje. Zato je predsednik zadužen da se našoj kineskoj braći to omugući nesmetano.
Svi ti parkovi,ulice, fontane, plaže, samo su alibi da se nešto radi, ali suštinski ne. Jer, umesto da u Donjem Milanovcu obezbedi funkcionisanje makar jedne fabrike (mesto i bukvalno odumire). Da se sanira klizište i posledice od klizišta, u Milanovcu, i Golubinju, pitanje ispravnosti vode i vodosnabdevanja Majdanpeka. I još milion stvarnih egzistencionalnih problema reše. Da cinizam veći bude, dodelio je, ili dodeljena je pomoć radnicima opštinske uprave i u javnim preduzećima u visini od 120.000 rsd, i bio bi to stvarno lep gest, da ti ljudi nemaju minimalac, i otićiće u zasluženu mirovinu sa najnižim iznosima.
Ima još mesta pisanju, ali dosta je, i ovoliko je naporno, bljutavo, već viđeno. Iz Majdanpeka odlaze svi koji mogu, a šteta je jer lepota pokraj Dunava u srcu Đerdapa je veličanstvena. Priroda bogom dana, ali ljudski faktor i jedan čovek na nuli sve to sistematski uništava pod patronatom svog velikog tate.
Izborna je godina, red je narode srpski da ovakvi ljudi nestanu sa političke scene jednom zauvek. I da budu lustrirani.
Siniša Stojčić
