Dvehiljadedvadesetpeta godina broji poslednje sate. Vreme kada se obično sumiraju ostvareni rezultati u minulih 365 dana. Kada je u pitanju sport 2025. se može opisati u deset slova – katastrofa. Reprezentacija Srbije u ekipnim sportovima, izuzimajući vaterpolo, je ostala daleko od pobedničkog postolja. Svi su eliminisani još pre četvrtfinala. Tome treba dodati da se ni fudbaleri nisu plasirali na SP. Ne tako davno na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. vaterpolisti su osvojili zlato, odbojkašice i košarkaši srebro, košarkašice bronzu.
Pođimo redom.
Lepih vesti nije bilo, a loših pregršt. Nije lako setiti se svih propuštenih prilika i silnih razočarenja. Sezonu očajnih rezultata su otvorile košarkašice koje su na EP već u prve tri utakmice doživele isto toliko poraza, pa su morale da se vrate kući. Njihove kolege iz muške reprezentacije su na prvenstvu „Starog kontinenta” izgubili od totalnog autsajdera Finske još u osmini finala.
Predsednik KSS Nebojša Čović je tu funkciju obavljao još u prošlom veku u vreme Slobodana Miloševića kada je bio prvi čovek KSJ (1996/97.). Posle je bio predsednik KK FMP Železnik, pa je jedno vreme bio i potpredsednik FK Crvena zvezda. Iz Ljutice Bogdana je preselio na Mali Kalemegdan za „glavnog šefa” košarkaške sekcije istog kluba. Posle „crveno-belih” nova adresa mu je u Sazonovoj i ponovo fotelja predsednika KSS.
Klinci bi rekli „jarbol za sve zastave”, a Meša Selimović bi napisao: „Sličan je vodi, nema svog oblika, prilagođava se sudu u koji ga naspu. Ništa mu nije gadno ako mu je korisno”. Čovek sa izraženim nagonom za moć. Navikao celi život da šefuje. O velikim „graditeljima”, pardon čelnicima KK Crvena zvezda Željku Drčeliću i KK Partizan Ostoji Mijailoviću nekom drugom prilikom.
Iza košarkaša i košarkašica na red su došli odbojkašice i odbojkaši. Dame su na Svetskom prvenstvu na Tajlandu ispale već u osmini finala, a muškarci su na SP u odbojci porazom protiv Irana završili takmičenje u osmini finala. Predsednik OSS je Đula Mešter koji je 2023. godine potpisao podršku listi „Aleksanda Vučić, Srbija ne sme da stane”. To isto je učinio i Ivan Knežević generalni sekretar saveza.
Medalja se priželjkivala od vaterpolo reprezentacije Srbije, trostrukih olimpijskih pobednika. Tu se najlakše stiže do odličja. Međutim, ni oni nisu ispunili očekivanja na SP. Delovali su neubedljivo, ali su ipak uspeli da stignu do polufinala gde su izgubili od Mađarske. U meču za treće mesto Grčka je deklasirala Srbiju pobedivši čak sa devet golova razlike (16:7). Predsednik VSS Viktor Jelinić je kao i njegov odbojkaški kolega Đula Mešter bio potpisnik liste „Aleksandar Vučić, Srbija ne sme da stane”.
Fudbalska reprezentacija Srbije je izgubila od Albanije u Leskovcu i na taj način nije uspela da izbori ni plasman u baraž za učešće na SP koje će naredne godine da broji rekordnih 48 učesnika. Predsednik saveza Dragan Džajić se već dugo ne meša u svoj posao. Ne treba ni spominjati da je i Džaja potpisnik liste „Aleksandar Vučić, Srbija ne sme da stane”. Autogram za vođu je dao i sada već bivši selektor Dragan Stojković. Piksijeva ljubav prema liderima traje još od Slobodana Miloševića kada je u više navrata hvalio njegov lik i delo.
Poslednje su razočarale rukometašice koje na SP u Nemačkoj nisu uspele da prođu ni grupnu fazu pošto su u odlučujućoj utakmici izgubile od Crne Gore sa jezivih 17:33. Predsedenik Upravnog odbora RSS je Božidar Đurković, a potpredsednik nekadašnji rukometaš Partizana i Vojvodine Vladimir Mandić istaknuti član SNS-a zadužen za prljave poslove. U novembru je u Beogradu napao i Nemanju Šarovića koji je izveštavao za KTV Televiziju. Član UO RSS je i Milan Vujko vlasnik firme „Le petit piaf d.o.o.” koja u Skadarliji uz samu kuću Đure Jakšića gradi hotel. On je samo jedan u nizu „građevinaca” koji su se nenadano „zaljubili” u sport.
Da je Srpska napredna stranka apsolutno okupirala sve sportske institucije i da ništa ne prepušta slučaju na najbolji način je potvrdio izbor Dejana Tomaševića na mesto predsednika Olimpijskog komiteta Srbije. Od 59 mogućih glasova dobio je svih 59. Uzdržanih nema, niko nije bio protiv. Protivkandidata nije ni bilo. Nešto slično još nije zabeleženo u istoriji domaćeg sporta. Toliko kameleonstvo se zgadilo sportskoj javnosti.
Mnogi se verovatno pitaju zašto je vladajući establišment zainteresovan za dominaciju u sportskim savezima, ali i u klubovima. Opštepoznata je stvar da se prljav novac najlakše pere kroz sport i građevinarstvo. Da je to upravo tako najbolji primer su KK Crvena zvezda i KK Partizan gde je država „upumpala” preko 50 miliona evra. Toliko novca na raspolaganju nemaju ni daleko bogatiji klubovi sa zapada. Stranci se izuzetno cene i basnoslovno su plaćeni za ono što pružaju, a cena nacionalnog stadiona je već višestruko premašila početnih 250 miliona evra kolika je bila prvobitna procena.
Svedoci smo raspadanja svih vrednosti. Kao što su još ranije u kulturi, prosveti, novinarstvu tako su i u sportu na površinu isplivali hipokriti, karijeristi, ambiciozni poslušnici, skorojevići… Naravno da se takvi kadrovi uglavnom nalaze među pripadnicima vladajuće stranke. Glavna referenca za rukovodeće funkcije u društvu pa tako i u sportskim savezima, je bezrezervna podrška SNS i Aleksandru Vučiću svuda i na svakom mestu. Dobre duše tamo nema. Što se više ulizuješ veće su šanse za bolju funkciju.
„Naprednjaci” daju ton svemu što ne valja, upetljani su u sve greške. Oni su vrsta elementarne nepogode. Dođu, prođu i ostave pustoš. Na delu je metastaza srpskog sporta što je godina na izmaku definitivno potvrdila. Notorna činjenica je da su savest i čast davno iščezli iz sporta. Mizerni moral je u modi. Nestalo je entuzijazma, elana i poleta, a bez toga nema ni velikih dometa.
Milorad Bjelogrlić
