Postoje dekorativni umetnici i stvaraoci istorije. Dražen Petrović, Luka Modrić, Dražen Dalipagić, Novak Đoković spadaju u „istoričare”. Četiri asa, legende, u svetu poznati i priznati, idoli miliona mladih, besprekornih sportskih karijera. Kakav kvartet bisera i majstora. Nema trofeja kojeg nisu osvojili. Poštuju ih i cene na svakom delu planete Zemlje. Jedinstveni, originalni, neponovljivi, svako na svoj način. Iza njih ostaje samo slava i ponos.
Košarka Dražena Petrovića ostaje ideal kojem i u jesen 2025. svi teže. U utakmici protiv Olimpije (1985.) je ubacio neverovatnih 112 koševa što je još uvek rekord u broju postignutih poena.
Dražen Dalipagić čarobnjak sjajnog skok šuta na jedan viši način, do danas nedokučiv. Pre skoro pola veka (1976.) je trebao da potpiše za Boston i postane prvi Evropljanin u NBA ligi. Nije otišao jer bi po tadašnjim propisima morao da se odrekne dresa reprezentacije Jugoslavije koju je mnogo voleo da bi se odlučio na taj korak.
U svemu što je u fudbalu radio Luka Modrić je bio neponovljiv, ideolog igre kakav se retko rađa. Istinska veličina. Pre sedam leta (2018.) je i zvanično izabran za najboljeg fudbalera na svetu.
Na svim svetskim meridijanima dovoljno je samo reći Novak Đoković. Takvog tenisera, takvu svetsku pojavu još nismo imali. On je vlasnik večnosti. Ime Srbije već skoro dve decenije sa ponosom prenosi po celom svetu. Boljeg ambasadora garantovano nismo imali. On je istovremeno i nacionalno blago i teniski fenomen. Pobednik 24. Grend slem turnira i nosilac olimpijskog zlata.
Takvi se naprosto više ne rađaju. Uspeli su jer su vredeli, niko im nije mogao da ospori darovitost, nisu nadigrani jer su uvek bili beskompromisni, voljeni jer nikada nisu poniženi. Dražen Petrović, Luka Modrić, Dražen Dalipagić i Novak Đoković su najbolji primer da momci iz sirotinjskih kuća kroz sport mogu osvojiti sve ono što su sanjali. Njihova imena i prezimena su sinonim za blistavu karijeru. Neponovljivi vatromet čudesnih individualaca.
Zajedničko za njih je da su rođeni na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Dražen Petrović u Šibeniku, Luka Modrić u Zadru, Dražen Dalipagić u Mostaru, Novak Đoković u Beogradu. Osim toga što su fenomenalni sportisti zajedničko im je i to da potiču iz takozvanih „mešanih” brakova. Bože moj, ružne li i rogobatne formulacije „mešani brak”. Mešano može biti samo meso koje se naručuje u nekom restoranu u Skadarliji pa dobijemo ćevape, pljeskavicu, vešalicu, kobasice….. Brak bi trebalo da bude vrhunac strasti dvoje mladih ljudi koji se vole i kao kruna toga dođu i deca. Nacionalnost, vera nisu nikada i ne bi trebalo da budu prepreka za ljubav.
Kršni pravoslavac Jovan Petrović rođen u okolini Trebinja i mlada šibenčanka katolkinja Biserka upoznali su na slapovima Krke daleke 1958. godine. Bili su u braku preko šest decenija. Oba sina Aleksandar i Dražen su bili košarkaški reprezentativci Jugoslavije. Mlađi Dražen evropski, svetski šampion je na vrhuncu karijere tragično izgubio život u Nemačkoj 1993. Vest o njegovoj smrti je pogodila, rastužila mnogo širi region od nekadašnje Jugoslavije.
Zaton Obrovački seoce u zaleđu Zadra nije se moglo naći ni na geografskim kartama. Tu je do početka rata živeo bračni par Modrić. Otac Stipe Hrvat i majka srpkinja Radojka, devojačko Dopuđ su živeli sa troje dece, sinom Lukom i mlađim ćerkama Jasminom i Diorom. Početkom devedesetih kada je počeo rat na prostorima SFRJ su napustili rodno selo i kao izbeglice otišli da žive u Zadar. Bili su često gladni, željni svega i svačega.
Dražen Dalipagić je zajedno sa bratom Sašom detinjstvo proveo u Mostaru. Živeli su blizu Veležovog stadiona. Ponosni otac musliman Šaćir je bio službenik i njegova supruga katolkinja Marija, devojačko Rešković koja je radila u porodilištu su imali samo jednu brigu; da vaspitaju sinove kako treba i da ih izvedu na pravi put. Mlađe čedo Dražen je postao košarkaš i kao dvadesetogodišnjak otišao u Beograd gde je stekao svetsku slavu. U glavnom gradu Srbije je i preminuo početkom ove godine.
O ljubavi na prvi pogled na Kopaoniku, a zatim i braku Srđana Đokovića čiji su roditelji pravoslavci i Dijane Žagar od oca Zdenka i majke Sande katolika je pisano ne samo u domaćoj štampi i na portalima bivše Juge već i u mnogim svetskim časopisima. Iz velike ljubavi dobili si tri sina Novaka, Marka i Đorđa. Dijana je posle rođenja drugog deteta prešla na pravoslavlje.
Trag je ono što ostane mimo slave. Nema klupskog evropskog trofeja kojeg nisu osvojili. Svetska, evropska, olimpijska zlata, proglašavani su i za najbolje sportiste planete. Dražen Petrović, Dražen Dalipagić, Luka Modrić su godinama bili glavni „kraljevi”, u „kraljevskom” klubu čuvenom Realu iz Madrida. Novak Đoković već dve decenije obara sve moguće rekorde u svetskom tenisu. Sva četvorica su obeleženi epitetima kakvo je blago biti talentovan i uspešan.
Pripadam generaciji koja nije poražena, nego je jednostavno morala da ustukne pred hordama polusveta koji su doneli mržnju i krv. Mnogo je onih koji se još nisu oporavili od toga. Predugo ostrašćenost uništava brojne vrednosti sa ovih prostora. Nažalost mnogi i dan danas, prebrojavaju krvna zrnca i to im je najvažnije u životu da svakog čoveka bez obzira ko je i čime se bavi stave pod „rendgen” i analiziraju šta su i ko su deca iz „mešanih” brakova. Upravo zbog toga i decu iz „mešanih” brakova podrugljivo nazivaju „mešanci”.
Java izgleda ko strava. Poučno je videti dokle nas je život i kojekakve podele na nacionalnoj osnovi dovele. Mržnja je za jeftin svet. Ona nije za negu, nego za lečenje. U trendu su laprdanja i divljenje nekakvim „zvazdama” i „zvezdicama” i nacionalnim „čistuncima”. Živimo u vreme medijske lobotomije kada se suspenduju biografije i pune gadostima koje ne postoje. Standarde određuju rijaliti programi, tabloidi i razne ništarije.
Međutim, iz vizure običnog čoveka Jugoslavija je u odnosu na ovo što danas živimo bila država blagostanja. Veterani sportskog pisanja u koje i sam spadam to odlično znaju i pamte. Ko nije živeo u to doba ima za čim da žali, a ko je živeo može da svedoči. U takvoj državi su rođena četvorica veličanstvenih sportista koji su već ušli u sve svetske sportske enciklopedije.
Milorad Bjelogrlić
