U našoj Zemlji, trinaestog novembra 2025. godine (ili bilo kog drugog):
Davno nas je, kao studente, profesor Stanko Pihler, na predmetu krivično pravo, na (državnom) Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, jednom poučnom, egzistencijalnom digresijom podsticao na razmišljanje o jednom činu kom se pribegavalo na, nama dalekom istoku, u Japanu. Reč je zapravo bila o jednom drugačijem shvatanju života i smrti… to jest o ritualnom samoubistvu koje izvršite na kućnom pragu onoga koga smatrate nedostojnim vašeg života. Gde određenoj osobi tim činom oduzimanja sopstvenog (naročito bolnom metodom) života pokazujete da vas ta osoba nije vredna.
Gutam knedlu i grlo mi se steže svaki put kada se na pomen Dijane Hrke setim ovih reči profesora Pihlera, i uviđam da svi prisustvujemo zapravo jednom ovakvom činu, jedne naše majke koja, oči u oči, u prestonici, na pragu državnog aparata poglavaru pokazuje da je nije dostojan.
Poglavar koji je za sve do tad tobož imao rešenje, na ovaj njen čin, pri tom je to čin majke iz protesta zbog nedobijanja pravde za dete koje je izgubila… poglavar na ovo nema i ne može imati rešenje; ona je stvari postavila na viši nivo, nivo iznad njega; Matirala ga je; za sve nas to čini. (Stala je u danas u odbranu… kao onomad Hektor.)
Dragi sugrađani,
ova Majka nama svima svojim ličnim primerom drži čas anatomije, čas anatomije politike, prava i elementarne ljudskosti, pribegavajući najgorčoj, preostaloj slobodi – slobodi da sebi oduzmeš život – jer odbijaš da živiš u tolikoj nepravdi i sunovratu celokupnog pravnog sistema koji je jedini garant ostvarenja političkih ciljeva ali bez narušavanja ljudskih prava!
Ne treba čekati da odzvoni kraj njenog časa… jer ako se to desi, svi ćemo je nositi na duši, jer nemamo empatije sa njenim gubitkom, ne osećamo njenu bol, jer smo nezahvalni prema njenoj žrtvi i zato što još nismo primenili elementarni krivičnopravni institut nužne pomoći Dijani Hrki i pravnom organizmu Republike Srbije.
Nužna pomoć, je pravni institut koji označava nužnu odbranu trećeg lica od protivpravnog napada. To je situacija kada neko štiti drugu osobu od napada, po istim principima kao i kada se neko brani u nužnoj odbrani. To znači da je pomoć neophodna da bi se odbio napad koji istovremeno pogađa i treće lice. Bitni elementi nežne pomoći jesu:
Neposredan protivpravni napad, koji ugrožava jedno ili više lica (sve građane!).
Odbrana mora biti neophodna i razumna tj. srazmerna da bi se napad odbio.
Cilj je zaštita drugog lica od istovremenog napada, odbrana mora biti istovremena…
Napad na pravni sistem, njegovo mučko silovanje, uveliko traje. Gde je čojstvo, gde je to junaštvo? Braćo i sestre, sapatnici… ovo je naša Ilijada.
Posvećeno mojim velikim profesorima, Stanku (P), Antunu (M) i Nikoli (S).
Njihovog kova student,
Ivan Tatić
