У нашој Земљи, тринаестог новембра 2025. године (или било ког другог):
Давно нас је, као студенте, професор Станко Пихлер, на предмету кривично право, на (државном) Правном факултету Универзитета у Новом Саду, једном поучном, егзистенцијалном дигресијом подстицао на размишљање о једном чину ком се прибегавало на, нама далеком истоку, у Јапану. Реч је заправо била о једном другачијем схватању живота и смрти… то јест о ритуалном самоубиству које извршите на кућном прагу онога кога сматрате недостојним вашег живота. Где одређеној особи тим чином одузимања сопственог (нарочито болном методом) живота показујете да вас та особа није вредна.
Гутам кнедлу и грло ми се стеже сваки пут када се на помен Дијане Хрке сетим ових речи професора Пихлера, и увиђам да сви присуствујемо заправо једном оваквом чину, једне наше мајке која, очи у очи, у престоници, на прагу државног апарата поглавару показује да је није достојан.
Поглавар који је за све до тад тобож имао решење, на овај њен чин, при том је то чин мајке из протеста због недобијања правде за дете које је изгубила… поглавар на ово нема и не може имати решење; она је ствари поставила на виши ниво, ниво изнад њега; Матирала га је; за све нас то чини. (Стала је у данас у одбрану… као ономад Хектор.)
Драги суграђани,
ова Мајка нама свима својим личним примером држи час анатомије, час анатомије политике, права и елементарне људскости, прибегавајући најгорчој, преосталој слободи – слободи да себи одузмеш живот – јер одбијаш да живиш у толикој неправди и суноврату целокупног правног система који је једини гарант остварења политичких циљева али без нарушавања људских права!
Не треба чекати да одзвони крај њеног часа… јер ако се то деси, сви ћемо је носити на души, јер немамо емпатије са њеним губитком, не осећамо њену бол, јер смо незахвални према њеној жртви и зато што још нисмо применили елементарни кривичноправни институт нужне помоћи Дијани Хрки и правном организму Републике Србије.
Нужна помоћ, је правни институт који означава нужну одбрану трећег лица од противправног напада. То је ситуација када неко штити другу особу од напада, по истим принципима као и када се неко брани у нужној одбрани. То значи да је помоћ неопходна да би се одбио напад који истовремено погађа и треће лице. Битни елементи нежне помоћи јесу:
Непосредан противправни напад, који угрожава једно или више лица (све грађане!).
Одбрана мора бити неопходна и разумна тј. сразмерна да би се напад одбио.
Циљ је заштита другог лица од истовременог напада, одбрана мора бити истовремена…
Напад на правни систем, његово мучко силовање, увелико траје. Где је чојство, где је то јунаштво? Браћо и сестре, сапатници… ово је наша Илијада.
Посвећено мојим великим професорима, Станку (П), Антуну (М) и Николи (С).
Њиховог кова студент,
Иван Татић
