U Srbiji vlada nedostatak znanja u vezi evropskih integracija. Koliko god bila nesavršena i podložna kritici Evropska unija je mesto gde je najveći kvalitet života na planeti. U EU je najmanji jaz između bogatih i siromašnih, najveći stepen zdravstvene i socijalne zaštite, kao i visok stepen razvoja kulture, nauke, obrazovanja i ekološke svesti. U Evropskoj uniji je najniži stepen korupcije, a najviši stepen vladavine prava i ljudskih prava. Naš narod je evropski narod. Među prvima smo ukinuli ropstvo i doneli najliberalniji Ustav u Evropi. Ograničili smo i Miloševu samovolju. Veći deo srpskog narod je slobodarski narod. Narod koji ne trpi nepravdu, diktaturu i slične elemente totalitarizma. Srbija ne treba da ide u Evropsku uniju zbog Evrpske unije i formalnog članstvu u njoj, već zbog sebe i svoje budućnosti.

EVROPSKA UNIJA

“Prvi korak u ponovnom osnivanju evropskih porodica mora biti partnerstvo između Francuske i Nemačke . Samo na taj način Francuska može ponovo prezeti moralno vođstvo Evrope. Nema oživljavanja Evrope bez duhovno sažne Francuske i duhovno snažne Nemačke. Struktura Sjedinjenih Evropskih Država, ako će biti solidno i pravilno izgrađena, smanjiće važnost materijalne snage pojedinih država. Manje države biće jednako vredne kao i velike i gradiće svoje dostajnstvo na doprinosima zajedničkom cilju. Vinston Čerčil, maj 1946. godine u Cirihu.“

“Evropske ideje“ su nastale mnogo pre 1945. godine. Ne mogu se vezati isključivo za političke i ekonomske okolnosti koje su dominirale nakon Drugog svetskog rata. Idealistički koncepti ujedinjene Evrope su formulisani mnogo ranije u delima umetnika, filozofa i naučnika, poput Dantea, Erazma Roterdamskog, ili Imanuela Kanta. Viktor Igo je 1849. promovisao termin “Sjedinjene Države Evrope“ ukazujući na cilj kojim putem treba da idu evropske države. Ovakvu Evropu su sanjali samo humanisti i pacifisti, a osporavali su je sukobi na tlu najstarijeg kontinenta u prvoj polovini dvadesetog veka.

Rimskim ugovorom, od 25.03.1957. godine je formirana Evropska ekonomska zajednica (EEZ). Istog dana je u Rimu potpisan ugovor o uspostavljanju Evropske agencije za atomsku energiju (EURATOM). Ugovori su stupili na snagu 01.01.1958. godine nakon ratifikacija zemalja-članica, a Valter Halštajn (SR Nemačka) je postao prvi predsednik Komisije EEZ.
Tri evropske zajednice, ECSC, Euratom i EEZ, spojile su se 01.07.1967. godine u Evropsku zajednicu po osnovu Ugovora o spajanju od 08.04. 1965. godine.

Ugovor o Evropskoj uniji je dogovoren u decembru 1991. godine, a potpisan u februaru 1992. godine. Evropska unija je sui generis (jedinstvena, specifična organizacija). Ona broji 27 zemalja- članica. Zemlje-članice sa kojima se graniči naša zemlja su Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska.

Himna Evropske unije je “Oda radosti“ koju je napisao nemački pesnik Fridrih Šiler 1785. godine, slaveći ideal bratstva i ujedinjenosti čovečanstva, a komponovao ju je Ludvig van Betoven.

Zastavu Evropske unije čine 12 zlatnih zvezdica petokraka na plavoj pozadini. Na plavoj pozadini koja simboliše nebo i zapad, dvanaest zlatnih zvezdica poređanih kružno, predstavljaju jedinstvo naroda Evrope.

Evropska unija je najveći mirovni projekat. Ova zajednica garantuje slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga.

Evropska unija je upostavljena na 3 stuba, a to su Evropske zajednice, Zajednička spoljna i bezbednosna politika, Saradnja u oblasti unutrašnjih poslova i pravosuđa.
-Evropske zajednice (ekonomski razvoj, visok nivo zapošljavanja, socijalna zaštita, jednakost žena i muškaraca, konkurentnost, zaštita životne sredine, podizanje nivoa kvaliteta života, ekonomska i socijalna saradnja).
-Zajednička spoljna i bezbednosna politika (očuvanje zajedničkih vrednosti,interesa i nezavisnosti, bezbednost i solidarnost, očuvanje mira, međunarodna saradnja, jačanje demokratije i kvaliteta života, poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda).
-Saradnja u oblasti unutrašnjih poslova i pravosuđa (bezbednost, zatim, borba protiv rasizma i netrpeljivosti prema strancima, terorizma, trgovine ljudima, krivičnih dela protiv dece, trgovine drogom i oružjem, korupcije i prevare).

Najvažniji ciljevi Evropske unije se nalaze u aktima vezanim za zadržavanje i obezbeđenja u Evopi, kreiranje privredne unije sa evropskim tržištem, obezbeđenje političkog jedinstva, snaženje i promocija socijalne jednakosti unutar Unije.

Evropska unija je sačinjena od sledećih institucija i tela, a to su Savet ministara, Evropski savet, Evropski parlament, Evropska komisija, Evropski sud pravde, Evropski revizorski sud, Ekonomsko-socijalni komitet, Komitet regiona, Komitet stalnih predstavnika, Evropska investiciona banka, Evropska centralna banka, Evropski ombudsman i druga tela Evropske unije.

U Evropskom parlamentu poslanici se dele prema političkoj opredeljenosti, a ne prema nacionalnom ključu. U okviru parlamenta delaju sledeće poslaničke grupe:
*PES- Partija evropskih socijalista (koja okuplja socijaldemokrate i laburiste iz svih zemlja članica)
*EPP-ED- evropske demokrate i narodne partije, članovi su joj iz svih zemalja EU(okuplja demohrišćane, partije desnog centra i konzervativce)
*ELDR-evropske liberalne i reformističke partije
*Zeleni-EFA-poslanici zelenih partija
*EU-NGL- grupa levičarskih partija, levo opredeljenih zelenih partija i komunističkih partija
*UEN-Unija za Evropu-grupacija koja se zalaže za odbranu nacionalnih država Evrope
*IND-nezavisni poslanici (najraznorodnija grupa poslanika u Evropskom parlamentu).

Srbija i Evropska unija

Srbija je posle petooktobarskih promena otpočela obnovu odnosa sa Evropskom unijom, a 2003. godine na Samitu u Solunu, zemljama zapadnog Balkana (uključujući Srbiju) je potvrđena evropska perspektiva.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) je potpisan 2008. godine, a od 2013. godine ovaj sporazum predstavlja osnovni ugovorni okvir između Srbije i EU. Tim sporazumom se uređuje politički dijalog, slobodna trgovina, uskalđivanje zakonodavstva Srbije sa pravnim tekovinama EU i institucionalna saradnja.

Srbija je dobila status kandidata 2012. godine, a pregovori o pristupanju su otvoreni 21. janura 2014. Pregovori se vode kroz 35 poglavlja, koja obuhvataju različite oblasti, kao što su pravosuđe, ekonomija, životna sredina, spoljna politika.

Do sada je otvoreno 22 poglavlja, a privremeno je zatvoreno samo 2. Poglavlje se otvara kada EU proceni da je Srbija dovoljno spremna, a zatvara se kada Srbija ispuni sve kriterijume u toj oblasti.

Najvažniji uslovi koje Srbija treba da ispuni su:

*Vladavina prava (nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala)
*Normalizacija odnosa sa Kosovom
*Reforme u javnoj upravi, slobodi medija i izbornim procesima
*Ekonomske reforme i usklađivanje sa politikama EU(posebno u oblasti energetike i zaštite životne sredine)

Evropska unija je u poslednjih 20-tak godina donirala Srbiji više od 3 milijarde evra u grantovima (bespovratna pomoć). Srbija godišnje izvozi u EU blizu 18 milijardi evra, što je oko 55%-60% ukupne trgovine Srbije.

Najveća zabluda našeg naroda je da Srbija može da bude politički i vojno neutralna. Naša zemlja je okružena članicama Evropske unije i NATO pakta. Srbija ima status kandidata za člana EU, a kroz Partnerstvo za mir najviši stepen saradnje sa NATO paktom. Sledeći stepen saradnje je formalno članstvo u NATO paktu.

Obe Jugoslavije su gravitirale ka zapadu. Jugoslavija je bila zemlja od 22 miliona stanovnika i granicama koje su bile na 50 km od Sofije i nešto više od 100 km od Beča. Zemlja sa tolikom teritorijom i tim brojem stanovnika je bila neutralna, ali na zapadnoj strani, jer je kroz Pokret nesvrstanih amortizovala uticaj SSSR-a. To je bio jedan od razloga zašto je SFRJ dobijala bespovratne kredite u dolarima od SAD-a.
Kada smo već kod SAD-a (navažnijeg političkog partnera Evropske unije), Banat je nakon Prvog svetskog rata pripao Srbiji zahvaljujući prijateljstvu našeg naučnika, pronalazača, konzula i velikog majstora Mihajla Pupina i američkog predsednika Vudru Vilsona. U istoriji SAD-a su se jedino srpska i francuska zastava pored zastave SAD-a vijorile na Beloj kući.

Posle Srpsko-turskog rata 1878. godine Srbiji su pripali Niški, Toplički, Pirotski i Vranjski okrug (danas i deo Pčinjskog okruga). Rusija se žestoko usprotivila takvom preraspodelom karata i tražila je da današnja južna Srbija pripadne Bugarskoj. Bugari su uvek bili glavni ruski favoriti na Balkanu. Kako tada, tako i danas. Srbija je ispod cene prodala NIS Rusiji. Za to je glasala celokupna tadašnja vlast i tadašnja opozicija. Jedino su LDP, LSV i SVM bili protiv takve prodaje NIS-a Rusima. To je bila trgovina NIS za Kosovo. Nažalost smo ostali i bez NIS-a, a i bez Kosova. Putin koristi bombardovanje Jugoslavije kao izgovor za agresiju Rusije nad Ukrajinom, a Kosovo i Metohiju, kao izgovor za Krim, Donbas i Lugansk.

Tretira nas kao monetu za potkusurivanje. Na nama je da ne budemo zapadna kolonija, ali ni ruska gubernija.
Trenutno Srbija ne napreduje u evropskim integrcijama. Srbija trenutno nazaduje. Institucije Evrospke unije su još 2020. godine okarakterisale režim u Srbiji kao hibridni, a u međuvremenu je stepen građanskih prava i sloboda dodatno opao. Ujedinjene nacije su tokom 2025. godine dale ocenu da je Srbija na ivici diktature. Evropska unija je heterogena celina.

Različiti glasovi se čuju. Ono što je obećavajuće je to da sve više političkih subjekata iz EU diže glas protiv diktatorskog režima u Srbiji. Iz Evropske unije režim u Srbiji podržavaju samo još pojedine korumpirane birokrate. One su kancer EU, jer podržavaju režim koji od Srbije pravi Severnu Koreju, a od Beograda Pjong Jang.

Vladimir Stanisavljev, pravnik i MA politikolog i bezbednjak

Foto: Evropska unija