У Србији влада недостатак знања у вези европских интеграција. Колико год била несавршена и подложна критици Европска унија је место где је највећи квалитет живота на планети. У ЕУ је најмањи јаз између богатих и сиромашних, највећи степен здравствене и социјалне заштите, као и висок степен развоја културе, науке, образовања и еколошке свести. У Европској унији је најнижи степен корупције, а највиши степен владавине права и људских права. Наш народ је европски народ. Међу првима смо укинули ропство и донели најлибералнији Устав у Европи. Ограничили смо и Милошеву самовољу. Већи део српског народ је слободарски народ. Народ који не трпи неправду, диктатуру и сличне елементе тоталитаризма. Србија не треба да иде у Европску унију због Еврпске уније и формалног чланству у њој, већ због себе и своје будућности.
ЕВРОПСКА УНИЈА
“Први корак у поновном оснивању европских породица мора бити партнерство између Француске и Немачке . Само на тај начин Француска може поново презети морално вођство Европе. Нема оживљавања Европе без духовно сажне Француске и духовно снажне Немачке. Структура Сједињених Европских Држава, ако ће бити солидно и правилно изграђена, смањиће важност материјалне снаге појединих држава. Мање државе биће једнако вредне као и велике и градиће своје достајнство на доприносима заједничком циљу. Винстон Черчил, мај 1946. године у Цириху.“
“Европске идеје“ су настале много пре 1945. године. Не могу се везати искључиво за политичке и економске околности које су доминирале након Другог светског рата. Идеалистички концепти уједињене Европе су формулисани много раније у делима уметника, филозофа и научника, попут Дантеа, Еразма Ротердамског, или Имануела Канта. Виктор Иго је 1849. промовисао термин “Сједињене Државе Европе“ указујући на циљ којим путем треба да иду европске државе. Овакву Европу су сањали само хуманисти и пацифисти, а оспоравали су је сукоби на тлу најстаријег континента у првој половини двадесетог века.
Римским уговором, од 25.03.1957. године је формирана Европска економска заједница (ЕЕЗ). Истог дана је у Риму потписан уговор о успостављању Европске агенције за атомску енергију (ЕУРАТОМ). Уговори су ступили на снагу 01.01.1958. године након ратификација земаља-чланица, а Валтер Халштајн (СР Немачка) је постао први председник Комисије ЕЕЗ.
Три европске заједнице, ЕЦСЦ, Еуратом и ЕЕЗ, спојиле су се 01.07.1967. године у Европску заједницу по основу Уговора о спајању од 08.04. 1965. године.
Уговор о Европској унији је договорен у децембру 1991. године, а потписан у фебруару 1992. године. Европска унија је суи генерис (јединствена, специфична организација). Она броји 27 земаља- чланица. Земље-чланице са којима се граничи наша земља су Хрватска, Мађарска, Румунија и Бугарска.
Химна Европске уније је “Ода радости“ коју је написао немачки песник Фридрих Шилер 1785. године, славећи идеал братства и уједињености човечанства, а компоновао ју је Лудвиг ван Бетовен.
Заставу Европске уније чине 12 златних звездица петокрака на плавој позадини. На плавој позадини која симболише небо и запад, дванаест златних звездица поређаних кружно, представљају јединство народа Европе.
Европска унија је највећи мировни пројекат. Ова заједница гарантује слободан проток људи, робе, капитала и услуга.
Европска унија је упостављена на 3 стуба, а то су Европске заједнице, Заједничка спољна и безбедносна политика, Сарадња у области унутрашњих послова и правосуђа.
-Европске заједнице (економски развој, висок ниво запошљавања, социјална заштита, једнакост жена и мушкараца, конкурентност, заштита животне средине, подизање нивоа квалитета живота, економска и социјална сарадња).
-Заједничка спољна и безбедносна политика (очување заједничких вредности,интереса и независности, безбедност и солидарност, очување мира, међународна сарадња, јачање демократије и квалитета живота, поштовање људских права и основних слобода).
-Сарадња у области унутрашњих послова и правосуђа (безбедност, затим, борба против расизма и нетрпељивости према странцима, тероризма, трговине људима, кривичних дела против деце, трговине дрогом и оружјем, корупције и преваре).
Најважнији циљеви Европске уније се налазе у актима везаним за задржавање и обезбеђења у Евопи, креирање привредне уније са европским тржиштем, обезбеђење политичког јединства, снажење и промоција социјалне једнакости унутар Уније.
Европска унија је сачињена од следећих институција и тела, а то су Савет министара, Европски савет, Европски парламент, Европска комисија, Европски суд правде, Европски ревизорски суд, Економско-социјални комитет, Комитет региона, Комитет сталних представника, Европска инвестициона банка, Европска централна банка, Европски омбудсман и друга тела Европске уније.
У Европском парламенту посланици се деле према политичкој опредељености, а не према националном кључу. У оквиру парламента делају следеће посланичке групе:
*ПЕС- Партија европских социјалиста (која окупља социјалдемократе и лабуристе из свих земља чланица)
*ЕПП-ЕД- европске демократе и народне партије, чланови су јој из свих земаља ЕУ(окупља демохришћане, партије десног центра и конзервативце)
*ЕЛДР-европске либералне и реформистичке партије
*Зелени-ЕФА-посланици зелених партија
*ЕУ-НГЛ- група левичарских партија, лево опредељених зелених партија и комунистичких партија
*УЕН-Унија за Европу-групација која се залаже за одбрану националних држава Европе
*ИНД-независни посланици (најразнороднија група посланика у Европском парламенту).
Србија и Европска унија
Србија је после петооктобарских промена отпочела обнову односа са Европском унијом, а 2003. године на Самиту у Солуну, земљама западног Балкана (укључујући Србију) је потврђена европска перспектива.
Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) је потписан 2008. године, а од 2013. године овај споразум представља основни уговорни оквир између Србије и ЕУ. Тим споразумом се уређује политички дијалог, слободна трговина, ускалђивање законодавства Србије са правним тековинама ЕУ и институционална сарадња.
Србија је добила статус кандидата 2012. године, а преговори о приступању су отворени 21. јанура 2014. Преговори се воде кроз 35 поглавља, која обухватају различите области, као што су правосуђе, економија, животна средина, спољна политика.
До сада је отворено 22 поглавља, а привремено је затворено само 2. Поглавље се отвара када ЕУ процени да је Србија довољно спремна, а затвара се када Србија испуни све критеријуме у тој области.
Најважнији услови које Србија треба да испуни су:
*Владавина права (независност правосуђа, борба против корупције и организованог криминала)
*Нормализација односа са Косовом
*Реформе у јавној управи, слободи медија и изборним процесима
*Економске реформе и усклађивање са политикама ЕУ(посебно у области енергетике и заштите животне средине)
Европска унија је у последњих 20-так година донирала Србији више од 3 милијарде евра у грантовима (бесповратна помоћ). Србија годишње извози у ЕУ близу 18 милијарди евра, што је око 55%-60% укупне трговине Србије.
Највећа заблуда нашег народа је да Србија може да буде политички и војно неутрална. Наша земља је окружена чланицама Европске уније и НАТО пакта. Србија има статус кандидата за члана ЕУ, а кроз Партнерство за мир највиши степен сарадње са НАТО пактом. Следећи степен сарадње је формално чланство у НАТО пакту.
Обе Југославије су гравитирале ка западу. Југославија је била земља од 22 милиона становника и границама које су биле на 50 км од Софије и нешто више од 100 км од Беча. Земља са толиком територијом и тим бројем становника је била неутрална, али на западној страни, јер је кроз Покрет несврстаних амортизовала утицај СССР-а. То је био један од разлога зашто је СФРЈ добијала бесповратне кредите у доларима од САД-а.
Када смо већ код САД-а (наважнијег политичког партнера Европске уније), Банат је након Првог светског рата припао Србији захваљујући пријатељству нашег научника, проналазача, конзула и великог мајстора Михајла Пупина и америчког председника Вудру Вилсона. У историји САД-а су се једино српска и француска застава поред заставе САД-а вијориле на Белој кући.
После Српско-турског рата 1878. године Србији су припали Нишки, Топлички, Пиротски и Врањски округ (данас и део Пчињског округа). Русија се жестоко успротивила таквом прерасподелом карата и тражила је да данашња јужна Србија припадне Бугарској. Бугари су увек били главни руски фаворити на Балкану. Како тада, тако и данас. Србија је испод цене продала НИС Русији. За то је гласала целокупна тадашња власт и тадашња опозиција. Једино су ЛДП, ЛСВ и СВМ били против такве продаје НИС-а Русима. То је била трговина НИС за Косово. Нажалост смо остали и без НИС-а, а и без Косова. Путин користи бомбардовање Југославије као изговор за агресију Русије над Украјином, а Косово и Метохију, као изговор за Крим, Донбас и Луганск.
Третира нас као монету за поткусуривање. На нама је да не будемо западна колонија, али ни руска губернија.
Тренутно Србија не напредује у европским интегрцијама. Србија тренутно назадује. Институције Евроспке уније су још 2020. године окарактерисале режим у Србији као хибридни, а у међувремену је степен грађанских права и слобода додатно опао. Уједињене нације су током 2025. године дале оцену да је Србија на ивици диктатуре. Европска унија је хетерогена целина.
Различити гласови се чују. Оно што је обећавајуће је то да све више политичких субјеката из ЕУ диже глас против диктаторског режима у Србији. Из Европске уније режим у Србији подржавају само још поједине корумпиране бирократе. Оне су канцер ЕУ, јер подржавају режим који од Србије прави Северну Кореју, а од Београда Пјонг Јанг.
Владимир Станисављев, правник и МА политиколог и безбедњак
Фото: Европска унија
