Svi oni koji su verovali da su ključni akteri današnje političke scene 5. oktobra 2000. godine sedeli prestravljeni u svojim mišijim rupama, grčevito čuvajući glave — žive u zabludi. Ne samo da nisu bili u panici, nego su sedeli udobno, sigurni, sa zadatkom. Nisu čekali promenu sistema — oni su bili deo sistema. Promena je morala da deluje kao pobuna, ali da u suštini bude kontrolisana tranzicija. Sistem je morao da preživi. I preživeo je.
Zato se danas, više od dve decenije kasnije, sve ono što se simbolično očekivalo od famoznog „6. oktobra“ svodi na još jednu propuštenu šansu. A možda i više — na perfidnu prevaru. Jer taj „dan posle“ nikada nije došao. I da smo ga imali tri puta, rezultat bi bio isti: oni koji su držali uzde pre 5. oktobra samo su ih elegantno predali svojim klonovima. Promena bez lustracije, revolucija bez odgovornosti, sloboda bez istine.

Današnja vlast je proizvod tog kontinuiteta laži. Lažne opozicije, lažnog bunta i lažnih nada. Most preko koga je stari režim prešao u novi oblik, bez gubitaka. Most koji je, naravno, dobro plaćen. Cena? Naša vera u pravdu, poverenje u institucije i sećanje na ideale. A danas, kada ti isti ljudi (ili njihovi politički naslednici) drže palice moći, kada se njihova deca školuju u najskupljim školama, dok naši jedva preživljavaju, moramo ih podsetiti: nijedna vlast nije večna. Sve iluzije se kad-tad rasprsnu.
Tako su i Ermakov i njegovi jataci, koji su mislili da su zauvek upisani u istoriju kao pobednici, završili zaboravljeni, prezreni — i slomljeni. Sam Ermakov je umro u agoniji ludila, progonjen senkama nevinih koje je ubio, moleći za oprost likove koje je samo on video. Jer tamo gde ljudska pravda zakaže, Božja ne zaboravlja.
Današnji sistem ne veruje ni u šta osim u prolazno — novac, moć, manipulaciju. Ali dolazi vreme kada će se i njima neko prikazati. A kad se to desi, neće im pomoći ni stranke, ni obezbeđenje, ni parole.
I dok god se istina ne pogleda u oči — da smo prevareni, izigrani i prodani — Srbija će i dalje gaziti u mestu. Bez 6. oktobra. Bez katarze. Bez pravde. A kad ta pravda zakuca, neće pitati ko je bio samo „most“, a ko je gazio po njemu.

Bojan Jovanović

Fotografija: tvmost.info