Kada govorimo o promenama, prvo pravilo je da ne verujemo u nagle preokrete. Generalni štrajk, kao najsnažniji izraz kolektivne moći, nije plod iznenadne inspiracije, već proces koji se gradi strpljenjem, solidarnošću I mikroskopskom pažnjom prema osnovnim jedinicama društva.

Pogledajmo realnost u Srbiji. Kolektivno ulaženje u štrajk? Nemoguće. Pojedinačni pokušaji su slabi, sindikati često izigravaju amortizere između radnika I sistema, a ne mostove do promena. Ali šta ako taj sistem prepoznamo kao razbijeni mozaik i krenemo da ga sastavljamo odozdo? Šta ako sve krene od osnovnih jedinica društva – škola, domova zdravlja, javnih preduzeća, bolnica?

Zamislite mikro kolektive koji se samoorganizuju. Osnovna škola saziva plenum, gde zaposleni odlučuju bez posrednika. Gimnazija sledi primer. Domovi zdravlja i bolnice se oslanjaju na vlastitu solidarnost. Svaka ta jedinica ulazi u blokadu rada, ne kao izolovani čin, već kao deo šire mreže koja postepeno povezuje tačke otpora. Ovo je mesto gde direktna demokratija pokazuje svoju snagu.

Na fakultetima već vidimo prve signale. Studenti, kao najvitalniji deo protesta, već mesecima blokiraju hodnike svojih institucija. Njihove akcije podsećaju na grudvu snega koja se spušta niz planinu – postaje sve veća i nezaustavljiva. Sada dolazi sledeći korak: profesori. Do sada su bili nemi posmatrači, povremeno klimajući glavom u znak podrške. Ali ta podrška, ukoliko ostane tiha, nije dovoljna. Profesori su ti koji svojim ulaskom u štrajk mogu ohrabriti druge sektore da krenu istim putem.

Ali ovo nije sprint, ovo je maraton. Svaka mala pobeda, svaki plenumski sastanak, svaka blokada rada deo je šire strategije. Generalni štrajk je proces koji se gradi na postepenim, ali odlučnim koracima. Ne možemo očekivati da cela država stane odjednom, ali možemo graditi atmosferu u kojoj je takav trenutak neizbežan.

Da bi sve ovo uspelo, potrebno je strpljenje i vera u moć kolektiva. Moramo biti deo toga, jer lavina ne nastaje sama od sebe — ona je rezultat nečije hrabrosti da pokrene grudvu.

Stefan Megić, filolog, pisac, kolumnista, teoretičar pop kulture i glavni i odgovorni urednik portala Glas Ćuprije.