Aleksinac je ponovo postao mala pozornica velikog političkog skandala, a u glavnoj ulozi — isti akter. Načelnik Opštinske uprave u Aleksincu, visoki funkcioner Srpske napredne stranke Dejan Milošević, još jednom je pokazao kako u praksi izgleda sistem povlašćenih, u kome pravila važe za sve — osim za one na vrhu.
Sve je počelo, kako sada već cela javnost zna, pre nekoliko meseci, kada je Milošević odlučio da konkuriše za bespovratnu pomoć od 10.000 dinara namenjenu građanima za kupovinu bicikla. Naizgled sitnica, gotovo smešan iznos za čoveka čija mesečna plata blizu 120.000 dinara. Ali baš ta „sitnica“ ogolila je mentalitet i bahatost lokalne SNS vlasti u Aleksincu. Dok se obični građani bore sa svakim dinarom, prvi administrativac opštine Aleksinac nije se libio da posegne u fondove koji su zamišljeni kao pomoć onima kojima je zaista potrebna.
Kada su mediji otkrili da je visoki opštinski funkcioner stao u red za subvenciju zajedno sa penzionerima, nezaposlenima i radnicima sa minimalcem, nastao je pravi mali potres. Pod pritiskom javnosti, Dejan Milošević je tada saopštio da podnosi ostavku. Ostavka je, kako je tvrdio, uredno predata na pisarnici Opštinske uprave u Aleksincu. Javnost je očekivala epilog, odgovornost i makar simboličan čin priznanja greške.
Međutim, u Aleksincu, izgleda, važe neka druga pravila. Ostavka je podneta ali se nikada nije dogodila. Milošević je ostao na funkciji i u SNS-u i u opštini, dolazio na posao, potpisivao akte i ponašao se kao da se ništa nije desilo. Papir je, kako kažu upućeni, završio u nekoj fioci, a politička volja da se slučaj zaista okonča nikada nije postojala. Poruka je bila jasna: skandal prođe, javnost se umori, a SNS funkcioneri u Aleksincu nastavljaju po starom.
I taman kada se činilo da je priča sa biciklom apsolvirana, Aleksinac je pogodila nova, još teža afera. Ovog puta ne radi se o 10.000 dinara, već o čak 50.000 dinara bespovratne pomoći. Dejan Milošević je, koristeći pravni osnov i očigledno rupe u sistemu, sebe proglasio socijalno ugroženim radnikom Opštinske uprave. Čovek sa platom preko 120.000 dinara, sigurnim radnim mestom i moći u lokalnoj administraciji, zvanično je postao socijalni slučaj. Ovu aferu otkrio je Miloš Jovanović odbornik GG Budjenje u Aleksincu.
U zemlji u kojoj hiljade porodica jedva sastavlja kraj s krajem, u kojoj radnici javnih preduzeća primaju znatno manje plate i često kasne sa plaćanjem računa, ova odluka je doživljena kao otvorena provokacija. Kako je moguće da načelnik Opštinske uprave Aleksinac, jedan od najplaćenijih ljudi u lokalnoj administraciji, dobije pomoć koja je namenjena onima koji jedva preživljavaju? Ko je doneo takvu odluku i ko je potpisao da je Milošević socijalno ugrožen?
Prema navodima iz opštine, sve to nije moglo da se dogodi bez političke podrške. U ovom slučaju, prst javnosti uperen je ka predsedniku SNS Aleksinac i predsedniku opštine Aleksinac Daliboru Radičeviću. Njihova prećutna, ali očigledna saglasnost, omogućila je da Milošević ne samo ostane na funkciji nakon afere sa biciklom, već i da ostvari pravo na novu, daleko izdašniju pomoć. U redovima SNS Aleksinac se nezvanično šuška ,,Dalibor je svega svestan, dobro zna da Dejan preteruje sa svojim ponašanjem, ali Dalibor ne sme reč da mu kaže. Dejan zna mnoge političke afere SNS Aleksinac tako da niko ne sme da ga smeni bojeći se da Dejan ne progovori. Ako Dejan progovori o aferama SNS-a u Aleksincu, evidentno je da će mnogi završiti u zatvoru.,,
Ovakav razvoj događaja zapalio je fitilj nezadovoljstva među radnicima javnih preduzeća u Aleksincu. Ljudi koji rade za znatno manje plate, često na teškim i odgovornim poslovima, ostali su bez ikakve pomoći. Dok načelnik prima 50.000 dinara kao „socijalno ugrožen“, oni su ostali praznih ruku. Nije im, kažu, jasno po kom kriterijumu su preskočeni.
„Mi imamo mnogo manje plate, neki od nas jedva prelaze minimalac. Ako je već bilo novca, red je bio da se i za nas odvoji neki deo“, poručuju ogorčeni radnici. Njihove reči odzvanjaju kao optužnica protiv SNS sistema u kojem se partijska knjižica očigledno vrednuje više od realnog socijalnog stanja.
Ono što dodatno zabrinjava jeste potpuni izostanak odgovora institucija. Nema objašnjenja, nema javnog izvinjenja, nema preispitivanja odluka. Sve se, po starom dobrom receptu, gura pod tepih u nadi da će nova afera potisnuti staru. Ali u Aleksincu se, izgleda, strpljenje građana polako troši.
Ova priča nije samo priča o Dejanu Miloševiću. Ona je simbol šireg problema — problema bahatosti, zloupotrebe sistema i potpunog odsustva osećaja odgovornosti u eri vladavine SNS-a u Aleksincu. Kada visoki funkcioner bez imalo zadrške uzima pomoć namenjenu sirotinji, a pritom ima punu političku zaštitu, pitanje više nije ko je sledeći, već dokle će to da traje.
Aleksinac danas ne traži senzaciju, već odgovore. Ko je dozvolio da se ostavka „izgubi“? Ko je procenio da je čovek sa 120.000 dinara plate socijalno ugrožen? I najvažnije da li će iko za ovo snositi posledice? Dok ta pitanja ostaju bez odgovora, jedno je sigurno: ogorčenje raste, a poverenje građana u lokalnu vlast opasno se topi.
Izvor: medium.com/Aleksinački plenum
