Sumorna slika srpskog društva, utonulog u klerofašizam i ekstremni nacionalizam, u kome vladaju voluntarizam i proizvoljnost političke klike na vlasti, gde je pravni poredak ruiniran, a Ustav i zakoni predstavljaju “švedski sto”, po principu “uzeću samo ono što mi se dopada”, siže je izlaganja ex lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i predsednika Skupštine Vojvodine (2000–2004) Nenada Čanka.
Čanak je kazao da je današnja Srbija “zadovoljila” veliki deo elemenata od teorijske definicije fašizma, i da kada bi se ovoga trenutka reklo da je posredi “fašistička država”, to nikako ne bi bilo pogrešno.
“Imamo na delu paravojne jedinice, nedodirljive ljude, kastu vladara, insistiranje na militarizaciji, klerikalizaciju; srastanje Crkve sa partijom a partije sa državom itd. Na sve to na delu je i totalna medijska kontrola, otvorena segregacija prema (slobodo)mislećim ljudima i njihovom eventualnom delovanju… Srbija kao država odavno je izgubila tlo pod nogama jer je dozvolila da joj se podvuče klerofašizam u praktično sve pore društva, sekularna država postoji samo kao mrtvo slovo na papiru. Jedna nadasve veoma loša situacija”, istakao je Čanak.
Smatrajući da je u Srbiji na delu, kako je rekao, “jednoumni sistem”, bez suštinske političke alternative, ali i intelektualne baze kakva je, ističe, bila na snazi i 90-ih, vojvođanski političar procenjuje da bi, i pored odijuma i značajnog nezadovoljstva i protivljenja načinu vladavine Aleksandra Vučića i SNS-a, očitovanog i kroz masovne studentsko-građanske proteste širom zemlje u poslednjih više od godinu dana, na izborima u ovom trenutku režim najverovatnije odneo pobedu.
“… ne zbog raspoloženja u narodu nego zbog činjenice da su izbori po uslovima koje režim nameće. Vučić ima dobro organizovanu mašineriju, a s druge strane nema baš mnogo političkih profesionalaca (npr. potrebni su i te kako uvežbani posmatrači). Takođe, šta je sa izbornim uslovima, na tome mislim da se nije dovoljno insistiralo. Prepušta se prostor režimu, a kako je Staljin govorio, nije važno kako ko glasa već ko broji glasove, tj. “kada su izbori dobro organizovani glasanje nije ni potrebno””, pojašnjava Čanak.
Prema njegovim rečima, vlast je očigledno stešnjena interesima velikih sila ovde i “u konfliktu sa Istokom, kao i sa SAD, a ni Evropa puno ne zaostaje”, i u jednoj poziciji “između čekića i nakovnja”, i taj, kako kaže, spoljnopolitički aspekt pitanja čini se da je određujući, tj. važniji od unutrašnjeg.
“Nema dileme da bi stvar koja bi najviše uticala na njega (Vučića) bila prestanak dotoka novca od spolja… i možda ponajviše (kredita) iz Kine. Situacija sa blokadom NIS-a otkriva ozbiljne pukotine sa Rusima, gde oni (Rusija) očekuju da Srbija tone zajedno sa njima, a u Srbiji bi to dovelo do velikih poteškoća. Biće zanimljivo ispratiti dalji razvoj događaja”, navodi Čanak.
Kao jedan od najvećih problema Srbije vidi (nevidljive) ruke koje “dave” zemlju i društvo i s vremena na vreme “samo menjaju rukavice”.
“Od Miloševića pa nadalje sve vlasti su kao rukavice navučene na te ruke. Kad se promene rukavice svi poviču “ura, nisu više ti, eto nam promena”, ali zaboravljaju da su ruke ostale iste. A to su neformalni centri moći – nereformisane službe bezbednosti (Udba, vojne službe i dr.), zatim ruski hibridni uticaj, tzv. antihaški lobi itd. To se nažalost nije promenilo”, rekao je Čanak.
Zaključuje da bi nakon svih viđenih avantura, radi svoje veće demokratičnosti i suprotstavljanja totalitarnim tendencijama, Srbija kao država trebalo da se decentralizuje i(li) federalizuje, po principu pet samoupravnih celina tj. jedinica, a to bi, kako kaže, npr. mogle biti Vojvodina, Šumadija, Niška oblast, Sandžak i Beogradski region.
Čanak je osnivač LSV-a 1990, a na mestu predsednika, nakon skoro tri i po decenije, nasledio ga je 2022. Bojan Kostreš.
Simptom/M. M
