Vest koju je ovih dana objavio portal zrenjaninski.com, da je Vlada Srbije uputila Narodnoj skupštini predloge tri zakona o zaduživanju države kod tri banke za potrebe finansiranja projekta izgradnje auto-puta Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, ponovo je skrenula pažnju na jedan od trenutno najskupljih projekata u našoj zemlji.

Podsetimo, Republika Srbija planira da uzme kredite kod UniCredit banke, Banke Intesa i NLB Komercijalne banke u ukupnom iznosu do 28 milijardi dinara. Kod UniCredit banke je predviđeno zaduživanje do 13 milijardi dinara, zajmom kod NLB Komercijalne banke predviđen je dugoročni investicioni kredit u iznosu do 10 milijardi dinara, a kod Banke Intesa do 5 milijardi dinara.

Pored tri nova kredita, koja tek treba da se ozvaniče, Skupština Srbije je jedan kredit za isti auto-put odobrila i u junu prošle godine, koji je ugovoren sa NLB Komercijalnom bankom na iznos do 35 milijardi dinara. To znači da bi država za izgradnju ovog auto-puta do sada kroz kredite obezbedila ukupno 63 milijarde dinara, odnosno oko 537 miliona evra.

Pošto je komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na auto-putu zaključen na iznos od 1,596 milijardi evra, a definisano je da će se projekat finansirati iz kredita domaćih i stranih banaka, realno je za očekivati i dalje zaduživanje.

Među najskupljim projektima u Srbiji

Vlada Republike Srbije je ranije objavila „Revidiranu fiskalnu strategiju za 2025. sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu“. U ovom dokumentu prvi put su navedene cene svih državnih prioritetnih infrastrukturnih projekata skupljih od 20 miliona evra.

Reč je o 56 projekata čija je ukupna vrednost čak 2,4 biliona dinara. Na tom spisku našla se i izgradnja auto-puta Beograd – Zrenjanin, čija je vrednost 187,6 milijardi dinara.

Vlada Republike Srbije je, inače, ovu „Revidiranu fiskalnu strategiju“ objavila nakon pritisaka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Jedna od glavnih poruka delegacije MMF-a srpskoj vlasti u martu 2024. godine bila je da poveća transparentnost investicija i potpuno operacionalizuje okvir za upravljanje javnim investicijama kako bi podigla njihov kvalitet.

MMF je primetio da razvojni plan „Skok u budućnost – Srbija 2027“ obuhvata velike javne infrastrukturne investicije narednih godina, ali i napomenuo da je od „kritične važnosti oprezno fiskalno upravljanje i srednjeročno investiciono planiranje“. Upozorio je, takođe, srpsku vladu da treba da odredi prioritete za investicije, uzimajući u obzir cenu projekata, koristi od njih i šire makroekonomske implikacije.

Goran Vesić: Radovi gotovi za šest godina

Auto-put Beograd – Zrenjanin – Novi Sad je, inače, jedan od infrastrukturnih projekata kojem je cena više nego duplirana. Inicijalno je trebalo da košta 600 miliona evra, kako je najavljeno 2020. godine. U međuvremenu je njegova cena postepeno povećavana, pa se na jesen 2023. došlo do skoro 1,6 milijardi evra.

Bivši ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Goran Vеsić, koji jе u septembru 2024. zajеdno sa tadašnjim prеmijеrom Milošеm Vučеvićеm, obišao radovе na izgradnji auto-puta Bеograd – Zrеnjanin – Novi Sad, izjavio da ćе radovi biti završеni za šеst godina.

– Ovaj auto-put dеo je širih projеkata kojе imamo za Banat. Ono što jе važno, to jе da ćе on biti izgrađеn za šеst godina, odnosno 72 mеsеca jе rok za izgradnju, i bićе izgrađеn zajеdničkim radom kako kinеskе kompanijе „Šangdon Haj Spid“, tako i srpskе kompanijе kojе radе na ovom projеktu – rеkao jе Vеsić novinarima.

Prеma njеgovim rеčima, vrеdnost ovog projеkta jе milijarda i 596 miliona еvra.

– Zaključеn jе po principu ključ u rukе, a to znači nеma dodatnih radova – rеkao jе Vеsić i istakao da kinеska kompanija koja radi auto-put spada u najboljе kompanijе.

Fiskalni savet: Auto-put Beograd – Zrenjanin – Novi Sad jedan od drastičnih primera

Fiskalni savet Republike Srbije je pre dve godine konstatovao da, premda je naknadno povećanje cene radova hronični problem u Srbiji, postoje indicije da se situacija pogoršava u slučaju najnovijih deonica auto-puteva. Izgradnja putne infrastrukture u Srbiji finansira se gotovo isključivo iz kredita, a ni u jednom od više primera nema relevantnog objašnjenja zbog čega radovi kasne, a njihova cena se drastično povećava.

U analizi pod nazivom „Politika javnih investicija u Srbiji“, Fiskalni savet je kao jedan od drastičnih primera naveo upravo vrednost investicije u auto-put Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, koja je u Memorandumu iz 2020. bila procenjena na 600 miliona evra, dok se prema novim budžetskim planovima sad predviđa zaduživanje države do iznosa od čak 1,7 milijardi evra.

„Jedan od razloga za ovu korekciju je verovatno opet poskupljenje građevinskih inputa, a u javnosti su se mogle čuti i najave o promenama trase i dodatnim radovima na paralelnom nekomercijalnom putu Novi Sad – Zrenjanin. Međutim, vrlo je upitno mogu li ovi činioci potpuno da objasne skoro trostruko povećanje cene u odnosu na prvobitnu, na šta ukazuju budžetski planovi“, konstatuje se u analizi.

Dodatnu konfuziju, ističu u Fiskalnom savetu, stvara to što su informacije o najnovijim projektima poput ovog često vrlo oskudne, a ponekad i oprečne, pa se sreću različiti podaci o ukupnim troškovima, dužini trase, karakteristikama puteva i tako dalje.

Fiskalni savet je naglasio da je od 2018. godine Srbija počela snažno da se oslanja na nestandardne procedure u ugovaranju i realizaciji velikih infrastrukturnih projekata. Primena javnih nabavki i standardnih zakonskih procedura bila je praktično jedini metod u realizaciji infrastrukturnih projekata do 2012. godine, a može se reći da je to bila preovlađujuća praksa sve do 2018.

„Nakon toga je došlo do fundamentalnog zaokreta – u proteklih pet – šest godina gotovo svi veliki infrastrukturni projekti direktno su ugovarani i/ili su na neki drugi način (npr. lex specialis) izuzimani iz opšte zakonske regulative, pa je korišćenje standardnih procedura u Srbiji trenutno svedeno na minimum“, naglasio je Fiskalni savet.

Kako se navodi, prelazak na direktno ugovaranje i preskakanje opštih zakonskih procedura (u oblasti javnih nabavki, eksproprijacije, upravljanja kapitalnim projektima i drugo) imao je određene pozitivne efekte na kapitalna ulaganja države.

Naime, analize koje je sproveo Fiskalni savet pokazuju da je to bio jedan od glavnih razloga koji je doprineo snažnom povećanju javnih investicija u Srbiji od 2018. Ne samo da je to omogućilo ubrzanje radova na nekim velikim projektima koji su kasnili, već i da se u budžet (po skraćenim procedurama) za kratko vreme ubaci veliki broj novih investicionih projekata.

Međutim, osim povoljnog uticaja na obim javnih investicija, praksa preskakanja standardnih procedura ima i svoje loše strane. Prva velika mana je proizvoljna selekcija projekata, koja rezultira zapostavljanjem mnogih važnih sektora (poput zaštite životne sredine i obrazovanja), ali i sprovođenjem nekih investicija čija je opravdanost upitna.

Izvor: Zrenjaninski